Mrzeo je svoju ženu. Mrzeo! Živeli su zajedno 15 godina. Tokom tih 15 godina budio se pored nje svako jutro, ali posle godinu dana zajedničkog života, počela je strašno da ga iritira. Naročito kada bi ga ujutru, dok je još u krevetu, uzela za ruku i rekla mu: "Dušo, danas će biti divan dan!"Kako je samo mrzeo taj njen gest i pospani izraz lica. Tada bi ustala i nekoliko minuta gledala kroz prozor, a onda bi se skinula i gola otišla da se istušira.
Na početku braka, obožavao je tu njenu naviku, tu slobodu, razuzdanošć - divio se njenom telu. Ali vremenom ta njena golotinja ga je ljutila. Jedno jutro je hteo da je ubrza, da ona preskoči to njeno mazno buđenje i uživanje u jutru. Grubo ju je gurnuo i rekao: "Požuri, zakasnićeš."
*****
Njoj se nigde nije žurilo. Znala je. Sve je znala: za njegove veze i vezice i za devojku sa kojom se sastajao tri godine. Ali vreme je zacelilo rane i nastavila je da putuje tim tužnim vozom zvanim život. Oprostila je suprugu njegovu agresiju, nepažnju, želju da ponovo bude mlad... Ali ona nije dozvolila da joj to naruši život, želela je da uživa u svakom minutu.
Odlučila je da živi. Sada kada je saznala za bolest, htela je samo da živi. Bolest je jede iz meseca u mesec i uskoro od nje neće ništa ostati.
Kad saznaš da si bolestan, prva želja je da svima kažeš. Da pričaš rodbini, prijateljima, poznanicima. Seciraš deo po deo te bolesti sa svima, ali najteži dan je prošla sama i odlučila je da o svemu ćuti.
Njen život je dobijao neku drugu dimenziju. Bila je mudra. Svaki dan je šetala oko sat i po do najbliže biblioteke, tamo je sedala i čitala. Mir je nalzila u tim knjigama koje su je učile kako da živi sa sobom.
NE PROPUSTITE
******
Došao je kod svoje ljubavnice. Tu je sve bilo svetlo, toplo, drago. Viđali su se tri godine, a on je voleo nekom ludačkom ljubavlju. Bio je ljubomoran kao pas na njeno mlado telo, na njenu slobodu. Danas je došao kod nje da joj kaže: rasvest će se. Zašto da se muči više? On svoju ženu ne voli. Štaviše, on je mrzi. I ovde, kod te mlade žene on će da zaceli, da nađe sreću....
Pokušao je da se seti kako je bilo voleti svoju ženu, ali nije mogao. Iz novčanika je izvukao sliku svoje žene i u znak revolta i želje da se razvede, iscepao je na sitne komadiće.
*****
Dogovorili su se da se nađu u restoranu, tamo gde su proslavili 15 godina braka. Stigla je prva.
Pre sastanka je otišao kući da nađe papire koji su im preko potrebni da započnu razvod. Pomalo nervozan, preturao je po kutijama tražeći šta mu treba. Iz jedne fioke ispala je zapečaćena tamnoplava koverta. Ranije je nije video. Čučnuo je na pod i iscepao kovertu. Očekivao je da će tamo da vidi kompromitujuće fotografije, ali umesto toga pronašao je brojne analize i medicinske izveštaje. Na svim papirima je stajalo ime i prezime njegove žene. Odjednom je doživeo šok. Hladan znoj mu je klizio niz kičmu. Otišao je na internet, ukucao dijagnozu a pretraživač mu je izbacio frazu: "Od 6 do 18 meseci života".
******
Čekala ga je 40 minuta. Nije se javljao na telefon, pa je platila račun i izašla iz restorana. Bio je prelep jesenji dan, sunce je grejalo, pa je odlučila da prošeta. "Kako je život divan, kako je lepo biti živ i šetati po jesenjem danu," pomislila je i prvi put je bila ispunjena samosažaljenjem.
Imala je snage da od supruga, roditelja, prijatelja čuva tajnu o svojoj bolesti. Pokušala je da svima olakša i da ih ne opterećuje svojom tajnom. Odjednom je shvatila: neće dočekati proleće. Briznula je u plač.....
****
Okretao se po sobi. Prvi put u životu osetio je fizičku bol zbog supruge. Prisetio se kako su se upoznali, zavoleli...Odjednom mu se učinilo kao da je tih 15 godina proletelo kao 15 minuta. Tih poslednjih dana okruživao ju je pažnjom. Bio je uz nju 24 sata dnevno, zapostavljao je sve zbog nje. Bio je spreman da da svoj život za nju. A kada bi ga neko podsetio da je samo pre mesec dana mrzeo svoju ženu, rekao bi: "Nisam to bio ja."
Video je koliko joj je bilo teško da se oprosti od života, kako je noću plakala kada je mislila da on spava. Shvatio je da nema gore kazne od poznavanja datuma svoje smrti.
Umrla je dva meseca kasnije...
Ispunio je sanduk cvećem, plakao je kao malo dete. Kada je posle sahrane došao kući ipod njenog jastuka je zatekao ceduljicu koju je napisala u novogodišnjoj noći: "Da budem srećna sa njim do kraja svojih dana."
Shvatio je da se novogodišnje želje ispunjavaju. On je isto veče, te Nove godine napisao:"Da ponovo budem slobodan".
Svako dobije ono o čemu sanja, pomislio je gorko...
(Stil.kurir.rs)
