Ljubav će uvek imati granicu, a to je dostojanstvo, jer to poštovanje koje svako od nas gaji prema sebi, ima veoma visoku cenu i nikada neće prihvatiti ljubav koja nas ne ispunjava, koja boli i čini nas ranjivima.
Pablo Neruda je rekao da je ljubav kratka, ali da se dugo zaboravlja. Međutim, u međuvremenu, uvek postoji ona "svetlost svitaca" koja prirodno blješti u mračnim noćima da nam pokaže gde je granica, da nas podseti da je bolje provesti dugo vremena zaboravljajući, nego na kraju prodati naše dostojanstvo.
Ponekad ne postoji drugo rešenje nego da zaboravimo ono što osećamo da bismo zapamtili šta vredi, jer dostojanstvo ne smemo nikad da izgubimo. Za ljubav se ne moli, i ponos i dostojanstvo ne smemo izgubiti ni po koju cenu.
Bez obzira da li verujemo ili ne, dostojanstvo je ta krhka, delikatna linija koju toliko puta ugrožavamo i mnogo puta smo neželjeno prešli tu granicu. Zanemarena je ekstremima u kojima naše moralne misli postaju slabe. Zato što su ljubav i dostojanstvo dve struje u nemirnom okeanu u kojem čak i najiskusniji mornar može izgubiti svoj put.
Ponos i dostojanstvo ljubavi prema sebi
Često se kaže da ego hrani naš ponos i duh našeg dostojanstva. U svakom slučaju, ove dve psihološke dimenzije su dva svakodnevna "stanovnika" naših emocionalnih odnosa i ponekad se na kraju zbune. Ponos, na primer, je neprijatelj kojeg mi dobro poznajemo i koji ima tendenciju da bude povezan sa ljubavlju prema nama samima. Ipak, to ide korak dalje od toga, jer ponos je arhitekta koji se specijalizovao za izgradnju zidova i tkanje bodljikave žice u našim odnosima, u ukrašavanju svakog detalja sa arogancijom.
Međutim, ispod svih ovih destruktivnih akcija, ono što je sakriveno je zaista nisko samopoštovanje. Što se tiče dostojanstva, to je upravo suprotno. Ono deluje tako što sluša glas našeg unutrašnjeg "ja" u svako doba, kako bi podržao samopoštovanje, ne zaboravljajući, pritom, na poštovanje prema drugima. Ovde, koncept samoljublja stiče svoj maksimalni smisao zato što se hranimo njime da bismo zaštitili sebe, a ne da bismo povredili druge: bez izazivanja "kolateralnih" efekata, ali potvrđujući naše samopoštovanje u svakom trenutku.
Dostojanstvo ima veoma visoku cenu
Dostojanstvo se ne prodaje niti se gubi ili odaje, jer će poraz u pravo vreme uvek vredeti više od pobede ako uspemo da izađemo iz te bitke u jednom komadu, uzdignute glave, sa čitavim srcem. Mučeništvo i rezignacija ne uklapaju se u zdravu i dostojnu ljubav. Kada se stavimo u njihovu senku, više neće biti mnogo lepih za naše srce niti hrane za naše nade. Iz tog razloga i da bi se izbeglo upadanje u ove konvulzivne emocionalne struje, vredi razmisliti o sledećim pitanjima koja vam nesumnjivo mogu pomoći:
U emotivnim odnosima, žrtve imaju granice koje treba označiti:
Mi nismo obavezni da odgovorimo na sve probleme naših partnera, da im ponudimo vazduh svaki put kada dišu, niti da isključimo sopstvenu svetlost, tako da on/ona može da sija. Zapamtite gde je prava granica: u vašem dostojanstvu.
Ljubav se oseća, dodiruje i stvara svaki dan:
Ako ne uočimo nijednu od ovih stvari, ona neće služiti bilo kakvoj svrsi; neće biti potrebe da sedimo i čekamo da se desi neko čudo koje nema smisla. Pretpostavka da nas partner više ne voli je čin hrabrosti koji će nas zaustaviti da ne uđemo u situacije koje su tako delikatne kao što su destruktivne.
Ljubav nikada ne sme biti slepa:
Bez obzira na to koliko se ova ideja brani u društvu, potrebno je zapamtiti da je uvek bolje ponuditi se nekome sa širom otvorenim očima, osvetljenim srcem i vrlo jakim dostojanstvom. Tek tada ćemo biti pravi kreatori tih dostojanstvenih odnosa koji su vredni truda, sa fokusom na poštovanje i stvaranje zdrave situacije bez igara moći ili iracionalnih žrtava.
Dostojanstvo jeste i uvek će biti priznanje da smo dostojni boljih stvari. Uvek će biti bolje imati dostojanstvenu samoću nego život sa nepotpunim odnosima. Ne dozvolite da izgubite dostojanstvo zbog bilo koga.
