Postoji mišljenje da se muž i žena vremenom toliko zbliže da počnu da liče jedno na drugo. Iako zvuči kao obična šala, iza ove pojave krije se zanimljivo psihološko objašnjenje. Partneri tokom godina ne usklađuju samo navike, govor i ponašanje – prema nekim istraživanjima, vremenom mogu postati sličniji čak i po crtama lica.
Ovaj fenomen privukao je pažnju psihologa još pre nekoliko decenija. Jedno od poznatijih istraživanja objavio je Robert Zajonc 1987. godine, pokazavši da se procenjena sličnost lica supružnika povećavala sa dužinom njihovog braka.
Ponašanja koja se nesvesno prenose
Zajonc je kao glavni razlog naveo nesvesno oponašanje izraza lica, objašnjavajući da partneri tokom decenija braka dele hiljade emocija – zajedno se smeškaju, mršte, pokazuju iznenađenje i osećaju tugu. A svaki izraz lica zapravo je rezultat rada određenih mišića.
Usled stalnog ponavljanja, te emocije stvaraju identične bore, nabore i linije oko usana, bukvalno urezujući zajedničku priču u njihova lica. Logično je da je ovaj efekat izraženiji kod parova sa skladnim odnosima, jer oni imaju viši nivo empatije, pa se to „oponašanje” češće dešava.
Sinhronizacija utiče i na društveni nivo. To se naziva „efekat fuzije identiteta”. Dve osobe zajedno prolaze kroz izazove, prave planove, podižu decu (težeći zajedničkim ciljevima), stvaraju zajedničku riznicu uspomena i razvijaju ujedinjene strategije za rešavanje problema.
One usvajaju međusobni rečnik, intonacije, manire i gestikulaciju. Njihovi ukusi kada je reč o odeći, hrani i slobodnim aktivnostima postaju sve sličniji. Sve to stvara jedinstvenu društvenu „sliku” para.
I sve se to odražava na licu. Osoba koja se često smeši izgleda drugačije od osobe koja je stalno napeta. A kada dve osobe dele isti ritam i istu emocionalnu klimu, njihovo držanje, pogled i ponašanje takođe postaju slični.
Promene koje nastaju na organoskom nivou
Ipak, sličnosti sežu mnogo dublje od samih ćelija kože. Živimo u istoj kući, jedemo istu hranu i spavamo po istom rasporedu. Takav zajednički način života dovodi do sličnih reakcija organizma. I tu na scenu stupa crevni mikrobiom.
Mikrobiom čine bilioni bakterija koje žive u vašim crevima. One pomažu u varenju hrane, jačaju imuni sistem, pa čak utiču i na raspoloženje.
Studije pokazuju da ljudi koji žive zajedno i jedu za istim stolom imaju veoma sličan sastav bakterija. To se dešava jer pripremate večeru za dvoje od istih sastojaka, delite kašiku, ljubite se i, na kraju krajeva, perete sudove istim sunđerom (koji je takođe pun klica).
Stalno, svakodnevno, razmenjujete bakterije. Tokom godina, ta razmena postaje toliko intenzivna da vaši unutrašnji ekosistemi počinju da liče jedan na drugi. Što duže živite zajedno, to više zajedničkih sojeva mikroba razvijate.
Crevne bakterije direktno utiču na varenje, metabolizam, imunitet, pa čak i na sintezu vitamina. Štaviše, sve je više dokaza o postojanju veze između creva i mozga. Mikrobiota može uticati na naše raspoloženje i reakciju na stres putem proizvodnje neurotransmitera kao što je serotonin.
Stoga, zajednički mikrobiom može biti jedan od faktora koji doprinose ne samo sličnim navikama u ishrani, već i zajedničkom emocionalnom stanju, čineći reakcije partnera predvidljivijim i međusobno usklađenim.
Dakle, kada pomislite da su vaši baka i deka, koji žive zajedno već pola veka, savršen par jer liče jedno na drugo, ne varate se. Međutim, pogrešno je verovanje da su od početka ličili; postali su slični tokom decenija braka. I ta sličnost nije slučajnost.
Ona je rezultat hiljada zajedničkih večera, miliona identičnih osmeha, traga zajedničkog mira ili zajedničke borbe – oni liče jedno na drugo jer su se njihovi životi odavno isprepleli u jednu, zajedničku priču.
Stil / Dzen