Ljubavne priče naših roditelja, baba i deda, naših tetki i teča, komšija možda su bolje od većine filmova koje gledamo. Da su predivne ljubavne priče svuda oko nas svedoči i priča Bosanca Husnije koji je za Jutjub kanal "Dolina Lašve" ispričao zašto ga svi znaju kao "Romea iz Zenice".
Kako je Husnija otkrio, sve je počelo 27. februara 1977. godine. Tada se tek vratio iz vojske i kako kaže "sređen, uredan, šarmantan i viđen" stajao je ispred Doma zdravlja kada je spazio devojku kojoj se zavrnula čizma.
Prišao joj je kako bi joj skrenuo pažnju, a ona mu se zahvalila.
"Pitam gde žuri, ona kaže da ide na praksu. Predložim joj da krenemo zajedno i ona pristane. Usput joj kažem da sam tek došao iz vojske, a ona meni da joj praska traje do 17h, a tada je recimo bilo 15h i da mogu da je sačekam da odemo na piće. Naravno sačekao sam je", priseća se Bosanac.
Odluka koja je promenila sve
A onda, svega nakon par sati upoznavanja, usledila je odluka koja je promenila živote i njemu i njoj.
"Tu noć, mi se dogovorimo da se uzmemo. Ja sam imao 21 godinu, a ona 17 i dva meseca", rekao je on.
Vest o udaju uzburkala obe porodice
Kako još nije bila punoletna, vest o udaji koju su njene drugarice prenele njenima izazvala je buru u kući. Roditelji su, razumljivo, paničili, pokušavali preko poznanika da saznaju gde se nalazi, čak je njen otac zbog godina otišao i u MUP.
Prvih par meseci bilo je, priznaje, komplikovano. Ipak, oni od svoje ljubavi na prvi pogled nisu odustajali.
S druge strane, ni u njegovoj kući situacija nije bila mirna - kako kaže, po tradiciji nije smeo da se oženi pre starijeg brata. A onda je jedne večeri sa snajkom došao kod majke i rekao "ja se oženio."
"Tu noć smo spavali u vagonu"
Izbila je svađa, majka je bila ljuta - najviše zbog činjenice da nije ispoštovao svoj red. Tada im je kaže poželela sreću i zatvorila vrata.
"Tu noć smo u vagonu prespavali na železničkoj stanici. Sutradan sam otišao i našao stan. Kupili smo neke stvari, namestili stan i tu smo i osnovali porodicu", priseća se on pa dodaje da nije imao straha:
"Nisam imao straha, nimalo, to je tako bilo jednostavno. To je sigurno sudbina. Upoznao sam je eto gledajući u tu čizmicu".
Mesecima kasnije, njeni su i dalje pokušavali an sve načine da vrate ćerku nazad, a njen otac ga je jednom prilikom zaustavio i pitao: "Šta ti to treba?". Husnija mu je odgovorio da je "to tako suđeno" i da je sposoban da vodi porodicu.
Danas imaju troje dece i 8 unučadi
Ubrzo je vreme učinilo svoje - otpori su popustili, a odnosi se smirili.
Danas, posle decenija zajedničkog života, kaže da je prezadovoljan svojom suprugom sa kojom ima troje dece. Kaže da je već u mladosti odlučila da napusti posao, kako bi se posvetila deci.
