Kada je pre dvanaest godina u jednom parku u Amsterdamu beskućnik, alkoholičar i zapušten muškarac prišao elegantnoj ženi koja je mirno sedela na klupi, malo ko bi mogao da pretpostavi da će taj susret prerasti u jednu od najneobičnijih ljubavnih priča savremenog doba.
On, Vik Kokulа, tada 25-godišnji beskućnik koji je spavao po parkovima, nosio prljavu odeću i borio se sa alkoholizmom. Ona, Emi Abrahamson, obrazovana švedska glumica, poliglota i umetnica sa međunarodnim iskustvom. Danas su u srećnom braku, roditelji blizanaca i žive u Švedskoj.
Emi Abrahamson (41) rođena je u Švedskoj, ali je detinjstvo provela putujući širom sveta zbog posla svog oca, novinara u oblasti spoljne politike. Govori pet jezika, a diplomirala je glumu u Londonu.
U vreme kada je upoznala Vika, Emi je bila glumica sa bogatim obrazovanjem i tek je izašla iz četvorogodišnje veze. Njihova romansa ubrzo je dospela u medije, a Emi je tada izjavila: "Zaljubila sam se u muškarca koji je živeo u žbunju. U muškarca bez prihoda, bez karijere - i bez cipela."
Kasnije je odlučila da se povuče iz glume i danas je uspešna autorka knjiga za decu i mlade.
Vik Kokula (36) odrastao je u Torontu, u Kanadi. Njegov otac bio je zidar, a majka čistačica. Putovao je po Evropi, ali kada mu je ponestalo novca, završio je na ulici.
Šest meseci pre susreta sa Emi živeo je kao beskućnik, povremeno radeći poslove "na crno". Sa sobom je nosio vreću za spavanje i limenke piva u akt-tašni, a sam priznaje da do tada nije pročitao nijednu knjigu.
"Sve se raspalo i alkoholizam je preuzeo kontrolu. Sve se dešavalo postepeno, dok jednog dana nisam shvatio: 'Bože moj, ja sam beskućnik alkoholičar'", izjavio je.
Sudbinski susret u parku
Emi je jednog dana u parku u Amsterdamu čekala sastanak sa filmskim rediteljem. Vik ju je primetio kako sama sedi na klupi, spokojna i nasmejana.
"Videla sam prelepu ženu kako sedi sama, izgledala je potpuno zadovoljno. Jednostavno sam morao da joj priđem i razgovaram s njom", ispričao je Vik.
U tom trenutku nije izgledao privlačno: prljavi nokti, zamršena brada, poderana odeća i neprijatan miris.
"Kada ste beskućnik, stopala vam užasno smrde. Ne perete čarape, spavate u parku, cipele su stalno mokre".
Ipak, Vik je seo pored nje i pitao koliko je sati. Njegova visina od preko dva metra, smeđe oči i smisao za humor ostavili su snažan utisak. Emi se tokom desetominutnog razgovora više puta glasno smejala.
Kada ju je zamolio da se ponovo vide šest dana kasnije, na istoj klupi, pristala je.
"S jedne strane, odbijao me je njegov zapušten izgled. Ali s druge, bilo je nešto toliko intrigantno u vezi s njim da sam želela da ga ponovo vidim."
Prvi poljubac
Uoči drugog susreta, Vik je prodao drogu kako bi kupio kremu za stopala, pokušavajući da ublaži neprijatan miris. Na sastanak je stigao 20 minuta kasnije - i to vozeći dečji bicikl. To Emi nije odbilo.
"Zaista sam pokušavala da se oduprem, ali sam bila veoma privučena", priznala je.
Šest sati su lutali Amsterdamom, delili piknik i na kraju razmenili prvi poljubac.
"Shvatila sam da je Vik najduhovitija, najsrećnija i najoptimističnija osoba koju sam ikada upoznala. Njegova strast prema životu bila je zarazna", priznala je.
Posle još tri sastanka, Emi se vratila u Beč. Dala mu je broj telefona, ali nije očekivala da će je ikada pozvati. Vik tada nije imao ni telefon.
Tri nedelje kasnije, Emi je slavila 30. rođendan, a Vik je proveo vikend u zatvoru zbog krađe. Kad je iazašao, zaradio je dovoljno novca povremenim poslovima, kupio voznu kartu i pojavio se u Beču. Pozvao ju je na telefon i rekao: "Tu sam".
Dve godine kasnije venčali su se u bečkom dvorcu Belvedere.
Novi život
Vik je postepeno ostavio alkohol, upisao fakultet i pet godina studirao uz Eminu podršku. Naučio je švedski jezik i danas radi kao mašinski inženjer.
Par ima šestogodišnje blizance, Desta i Tila, koji njihovu neobičnu ljubavnu priču doživljavaju kao zabavnu anegdotu.
"Mislim da ne razumeju društveni aspekt toga. Njima je samo smešno što sam nekada živeo u žbunju", kaže Vik.
Reakcije okoline
Njihova veza nije naišla na razumevanje svih.
"Izgubila sam dva prijatelja jer nisu mogli da ga prihvate. To me i danas boli", priznaje Emi.
Zanimljivo je da njeni roditelji nisu znali da je Vik nekada bio beskućnik sve dok nisu pročitali njenu knjigu "Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunju", objavljenu prošlog meseca, a za koju se već razmatra filmska adaptacija.
Iako su u počeku negodovoali, nakon što su upoznali Vika, promenili su mišljenje.
"Dobitak na lutriji"
Vik danas otvoreno kaže da ne zna kako bi mu život izgledao da tog dana nije prišao Emi.
"Ne znam da li bih se ikada izvukao. Sram i krivica vas zarobe. Znam ljude koji su izgubili godine i nikada se nisu vratili kući."
Emi, s druge strane, smatra da je i ona imala jednaku sreću.
"Neki ljudi misle da sam ja 'spasla' Vika, ali mislim da je bilo obrnuto. Pokazao mi je da ti ne treba mnogo da bi bio srećan. I nasmejava me svakog dana", rekla je na kraju ispovesti za britanske medije.
(Blic Žena)
