Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Upravo se na ovaj praznik osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se Bogojavljanska voda.
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu. Tom prilikom priziva se Duh sveti koji običnu vodu pretvara u svetu.
Kako se koristi Bogojavljenska vodica?
Osećena voda je "voda života" i kao takva konzumira se sa velikom verom i može da uradi nemoguće, prema verovanjima naših starih. Govorili su: "Ako verujete - čuda će se i desiti". Sveta voda se može piti ili sa njom se može škropiti (osoba ili prostorija, predmet i td.). Na taj način blagoslov svete vode prelazi na nas i u nas.
Vernik se mora posebno pripremiti za ovaj čin ispijanja vode: post na Krstovdan je jedna od priprema kao i molitva na usnama ali i u mislima.
"Gospode Bože moj, pomiluj me grešnog!" , molitva je nad molitvama, koja može da se izgovara u trenucima ispijanja svete vode, ali najvažnije je iskreno pokajanje i vera u moć sevete vode.
Bogojavljenska voda nije kvarljiva i u kući može stajati koliko god hoćete, međutim ona neće imati nikakvu moć ako je samo čuvate u nekoj flaši.
Kada vam je dan loš iz bilo kog razloga, popijte gutljaj vode ili se njom umijte. Uz iskrenu veru sveta voda može samo da pomogne.
Šta je jedino ispravno uraditi sa Bogojavljenskom vodicom od prošle godine?
Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju narod uglavnom i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko je dugo čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru vodicu.
Prema narodnom predanju i običaju koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, ukoliko se sva količina Bogojavljenske vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova Vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju, što se smatra velikim grehom.
