U životu se ponekad dešavaju neočekivani susreti koji menjaju sve. Ona, žena u zrelim godinama, sedela je sama kod kuće i osećala prazninu svakodnevnice. Ni sama nije znala da će jedan susret sa susedom, oženjenim muškarcem nekoliko godina mlađim od nje, pokrenuti talas emocija i iskušenja koji će promeniti njen pogled na ljubav, usamljenost i želju za bliskošću.
Nikada nisam mislila da ću u ovom dobu života ponovo osetiti ovakvu privlačnost i emociju. Sedela sam sama kod kuće, i pomislila – možda je vreme da postanem ljubavnica. Ali, ubrzo sam shvatila da ništa ne funkcioniše tako jednostavno. Danas je ženi teško pronaći normalnog muškarca. Zaista teško.
Susret koji je promenio sve
Moj "izbor" nije bio mlad – imao je 42 godine, usamljen kao i ja. Ali bio je oženjen, što sam odmah primetila. Ipak, iz njega je zračila melanholija – slično kao i u meni. Njih dvoje su delovali kao ljudi koji samo bulje u telefone i žive u rutini.
Živimo u velikom stambenom kompleksu, u različitim ulazima. Ispod zgrade je parking, svaki ulaz ima svoj lift… i baš tako smo se upoznali. Imajući mesta u blizini, spontano smo počeli da pričamo.
Bila sam uplakana nakon rođendana svoje unuke, sedela sam u autu i osećala tugu i turobnost. On je parkirao, izašao, i na neki način – ni sama ne znam kako – prišao mi. Pitao je da li mi treba pomoć. Rekla sam da mi treba, i tako smo razgovarali oko tri sata. Tačnije, ja sam pričala, a on je slušao.
Nikada nisam doživela takvu pažnju. Tiho, bez prekidanja, slušao je sve što sam imala da mu kažem. Pričala sam o svemu: o mužu koji je otišao zbog mlađe žene, o ćerki koja sama izdržava hipoteku i decu, o poslu koji svaki trenutak može da nestane.
Privlačnost i iskušenje
Posle tog prvog susreta, počela sam da tražim nove prilike da se sretnemo. Nije mi dao broj telefona, razumem – oženjen je. Ipak, sudbina nas je spajala – sreli smo se u klinici tokom pregleda, razgovarali na parkingu, a onda sam ga pozvala kod sebe.
Dva sata kasnije sve se promenilo. Počeo je da dolazi nekoliko puta nedeljno, i tako je prošlo nekoliko meseci. Svaki put kada bi dolazio, osećala sam i radost i grižu savesti – jer sam znala da je oženjen, ali i da je prisutnost nekoga ko te zaista sluša neprocenjiva.
Strah i krivica
Sada stojim pred izborom – nastaviti ili prekinuti. On trči ka meni, ja ga dočekujem. Znam da njegova žena i on žive različitim životima i da su se emocionalno udaljili, ali još uvek ne želi da se razvede zbog ćerke.
Osećam krivicu. U suštini, ja sam ta koja ga je zavela, ali imao je izbor. Svaki trenutak sa njim pruža osećaj da nisam sama, da postoji neko ko me razume i sluša. Ipak, stres zbog toga što sam ljubavnica mlađeg muškarca od mene nije mali.
Neizvesna budućnost
Sve je još podnošljivo. Vreme prolazi, gomilaju se iritacije i dileme. On ne planira raskid. Ako bi bio slobodan, možda bi nam bilo lakše, ali trenutno je vezan za porodicu. Ja prilazim šezdesetoj, on ima 45.
I dok razmišljam o budućnosti, shvatam da nisam u mogućnosti da predvidim šta će se desiti. Sve što znam jeste da me ovaj susret promenio i da sam osetila emociju koju nisam očekivala u ovom periodu života.
