Britanski The Telegraph objavio je ispovest žene koja je otvoreno govorila o životnoj prekretnici koja je usledila nakon što joj je, na pragu pedesete, dijagnostikovan rak. Tek tada, suočena sa sopstvenom smrtnošću, priznala je sebi ono što je godinama potiskivala – duboko nezadovoljstvo, naročito u braku koji je spolja delovao idealno, ali u njemu nije bilo strasti.
Svadba bez uzbuđenja i prve sumnje
„Dan mog venčanja trebalo je da bude najsrećniji dan mog života. Imala sam 32 godine i udavala se za čoveka koji je delovao savršeno – zgodan, duhovit, nežan. Iskreno sam ga volela. Ipak, dok sam koračala ka oltaru, obuzeo me osećaj mučnine. Znala sam da nismo kompatibilni na intimnom nivou i to me izjedalo iznutra. Nekoliko dana ranije čula sam jednu stariju ženu na radiju kako kaže: ’Ako te ne obori s nogu, nemoj se udavati.’ Pomislila sam – šta ja to, zapravo, radim?“
„Mislila sam da će manjak hemije nestati jer je sve drugo bilo kako treba. Upoznala sam ga još dok je bio u vezi s mojom cimerkom. Kasnije smo se ponovo spojili. Bio je nežan, pažljiv, fizički privlačan – sve ono što moji bivši nisu bili. Ali kad smo prvi put proveli noć zajedno, znala sam – u krevetu nismo jedno za drugo.“
Rani znaci upozorenja
„Nije bilo iskrica, niti dublje povezanosti. Po prirodi sam znatiželjna, otvorena, volim komunikaciju i igru, ali s njim toga nije bilo. Sve je delovalo mehanički. Nije bilo loše – samo je bilo prazno. Nisam znala ni kako da to objasnim, niti sam imala snage da tražim ono što mi nedostaje.“
„U početku smo bili u vezi na daljinu, bilo je ležerno. Kasnije, kad smo živeli zajedno, videla sam znake. Nakon seksa, samo bi se okrenuo i zapalio cigaretu. Osećala sam se kao alat, ne kao partnerka. Kad sam mu rekla da mi treba više pažnje, priznao je da ne zna kako. Trudila sam se da ga naučim, ali ništa se nije menjalo.“
Supruga i majka, ali ne i žena
„Venčali smo se 2006. godine. Bila sam trudna, a on je bio presrećan. Ja, pak, nisam bila sigurna da želim da postanem majka. Želela sam dom, stabilnost, partnerstvo – intimnost sam stavila u drugi plan. Govorila sam sebi da ne mogu imati sve. Ali taj kompromis je postajao sve teži.“
„Ponekad smo se trudili oboje, ali sve je bilo ozbiljno, ukočeno. Osećala sam se kao sredstvo za njegovo rasterećenje. Kada bih ja pokušala da budem inicijator, nije znao kako da reaguje. Ćutao bi, povlačio se. Postajala sam sve tiša, sve više nevidljiva.“
Praznina koja izjeda
„Nisam se osećala poželjno. Nikada me nije spontano zagrlio ili poljubio. Uvek sam ja bila ta koja daje. Kad bih mu rekla da me nije poljubio dve nedelje, odgovorio bi: ’Zar nisam?’ Njegove potrebe bile su vrlo niske, nismo se poklapali.“
„Nisam htela da ga povredim, pa sam tu temu otvarala jednom u tri-četiri meseca. Govorila bih da mi treba više, da mi nije dovoljno jednom nedeljno. Potrudio bi se na kratko, ali bi se sve brzo vratilo na staro. Svaka strast koju sam osećala bila je plod moje mašte – prave bliskosti nije bilo.“
Dijagnoza kao buđenje
Godine 2017. dijagnostikovan joj je rak u trećem stadijumu. „Statistika nije bila ohrabrujuća. Mislila sam da ću umreti. A kada sam preživela, probudila sam se. Pogledala sam unapred i pitala se – ako mi ostaje još deset godina, želim li ih provesti bez strasti? Odgovor je bio jasan.“
Tokom pandemije, skupila je hrabrost i rekla mu da odlazi. „Bio je slomljen. Predložio je čak i otvorenu vezu, da nađem nekog drugog, ali da ostanemo zajedno. To nije bio moj put. To bi bilo varanje same sebe. I njemu je ubrzo bilo jasno da to ne bi funkcionisalo. Tema bi stalno iznova isplivavala i pojela nas iznutra.“
Društveni pritisci i nerazumevanje
Prijatelji su joj govorili da pokuša ponovo zapaliti vatru. „Ali vatra nikada nije ni postojala. Volela sam ga kao prijatelja, kao oca mog deteta, ali nikada ga nisam istinski želela. Neki su me osuđivali. Neki nisu mogli da veruju da ostavljam tako ’dobrog čoveka’. Ali u meni je tinjala praznina koju više nisam mogla da ignorišem. Kad sam birala između pogrešnog i ničega – izabrala sam ništa.“
Razvod je prošao brzo i bez sukoba. „Osećala sam krivicu, ali da sam ostala, frustracija bi me pojela. Nisam želela da moje dete gleda brak bez ljubavi i dodira. I dalje smo porodica. Naša ćerka ima oba roditelja, a nas dvoje idemo zajedno na ručkove i koncerte. Samo više nismo muž i žena. I to je u redu.“
Novi život, nova ja
Nedugo nakon razvoda, u teretani je upoznala muškarca koji ju je osvojio. „Bio je mojih godina, samouveren, pažljiv, znao je da sluša. Bila sam uzbuđena, ali ono što me najviše privuklo bile su poruke tokom dana – najave, želje, uzbuđenje. Leon za tako nešto nije bio sposoban ni na početku. Po prvi put nakon mnogo godina – živela sam. I to je bio početak mog stvarnog oporavka.“
Veza nije potrajala, ali je ostavila trag. „Kasnije sam shvatila da on nikada nije bio spreman za pravu vezu. Povukla sam se, dugo nisam bila s nikim. Trebalo mi je vremena da u sebi raščistim šta zaista želim.“
Aktivna na aplikacijama za upoznavanje
„Ne mislim da nema dobrih muškaraca – ima ih, ali teže ih je naći kada imaš pedeset. Aktivirala sam aplikaciju za upoznavanje i jasno napisala da tražim monogamnu, ali neobaveznu vezu. Nekoga s kim bih bila par dana u nedelji, delila strast i bliskost.“
„Javljaju mi se mlađi muškarci – upravo imam zakazan susret sa jednim od 33 godine. Mlađe generacije su otvorenije, žele da znaju šta žena želi, trude se da je zadovolje. Oni su za mene pravo osveženje – energični, direktni, neopterećeni. Uživam u slobodi, bez pritiska da se skrasim. Nije mi bitno da li je neko mlađi – bitno mi je da postoji iskrena povezanost.“
