Istorija je puna izuzetnih ljubavnih parova. Neki su upamćeni po snažnim i dugotrajnim romansama, dok su drugi ostali poznati po tragičnim krajevima svojih veza. Ko su, međutim, najlegendarniji? Od Marka Antonija i Kleopatre, do Džona i Džeki Kenedi – predstavljamo sedam najzapaženijih ljubavnih priča kroz istoriju, prema izboru čitalaca HistoryExtra portala.
Marko Antonije i Kleopatra
Verovatno najpoznatiji ljubavni par u istoriji, priča o Marku Antoniju i Kleopatri VII prepričava se više od 2.000 godina. Popularizovana je Šekspirovom dramom, a zatim i filmskom ekranizacijom iz 1963. godine, u kojoj su ih igrali Elizabet Tejlor i Ričard Barton.
Njihova veza započela je u vreme političkih previranja u rimskoj republici. Godine 41. p.n.e, Antonije – u sukobu sa Oktavijanom, usvojenim sinom Julija Cezara, oko nasleđa rimske vlasti – započinje i politički i ljubavni savez sa egipatskom kraljicom Kleopatrom. Kleopatra mu je rodila troje dece – dva sina i jednu ćerku.
Godine 31. p.n.e, njih dvoje udružuju snage protiv Oktavijana u velikoj pomorskoj bici kod Akcija u Grčkoj. Nakon poraza, beže u Egipat, gde ih Oktavijan sustiže i naredne godine zauzima Aleksandriju.
Napustili su ih i poslednji vojnici. Marko Antonije izvršava samoubistvo, a Kleopatra ga sledi nekoliko dana kasnije – 12. avgusta 30. p.n.e.
Vinston i Klementina Čerčil
Ljubav ovog para protekla je znatno mirnije. Prvi put su se sreli 1904. godine na balu. Prema zvaničnom sajtu Čerčilove fondacije, Vinston je bio "opčinjen i bez reči", dok Klementina nije bila naročito impresionirana. Ponovo su se sreli tek četiri godine kasnije.
U avgustu 1908, svega četiri meseca nakon ponovnog susreta, Čerčil je pozvao Klementinu u rodnu rezidenciju – palatu Blemheim. Tokom šetnje uhvatio ih je pljusak, pa su potražili zaklon u ukrašenom grčkom hramiću, gde ju je i zaprosio. Venčali su se 12. septembra.
Zaruke su slomile srce Vajolet Askvit, devojci za koju je kasnije priznao da je s njom bio "praktično veren" pre nego što je zaprosio Klementinu.
Na sajtu WinstonChurchill.org piše: „Čerčil je bio šarmantan, ali i često težak. Bio je toliko dominantan da mu se retko ko suprotstavljao. Osim jedne žene – njegove supruge. Ona mu je pisala čak i dok su bili u istoj kući, jer su putem pisama izražavali osećanja koje nisu umeli reći naglas. Osim što je bila njegova velika ljubav, Klementina mu je bila i najmudriji savetnik.“
Čerčil joj je jednom rekao: „Ne volim i nikada neću voleti nijednu drugu ženu osim tebe.“
Viktorija i Albert
Kraljica Viktorija udala se za svog nemačkog brata od tetke, princa Alberta od Saksonije-Koburg-Gote, u palati Sent Džejms 10. februara 1840. godine. To je bilo prvo venčanje jedne vladarke u Engleskoj još od 1554. godine.
Tokom 17 godina braka dobili su devetoro dece: četiri sina i pet ćerki. Ipak, kako objašnjava istoričarka Džejn Ridli, iza zatvorenih vrata dvorca, stvarnost je bila daleko od idilične.
„Viktorija je često bila razdražljiva i promenljivog raspoloženja. Mrzela je ono što je zvala ‘tamna strana braka’ – trudnoću i porođaj – a patila je i od postporođajne depresije. Nije volela bebe, nazivala ih je ‘malim biljkama prvih šest meseci’, ‘strašnim kada su nage’, sa ‘velikim telom i malim udovima, i užasnim pokretima kao kod žabe’.“
Albert je odmah po venčanju počeo da preuzima vlast u dvorcu. Ridli piše: „Nije to bio brak ravnopravnih. Da bi podneli činjenicu da je Viktorija žena na prestolu, jedini način na koji su mogli funkcionisati bio je da se Viktorija oseća kao da je Albert iznad nje u svakom drugom pogledu. To je stvaralo neizdržive tenzije.“
Iako se kasnije nagađalo da je kraljica imala romansu sa svojim slugom Džonom Braunom, Viktorija nikada nije prebolela Albertovu smrt 1861. godine. Povukla se iz javnog života i ostala u žalosti do kraja života.
Henri VIII i Ana Bolen
Nijedna lista istorijskih parova ne bi bila potpuna bez Henrija VIII i Ane Bolen – ljubavne priče koja je izmenila tok engleske istorije.
Ana je došla na dvor 1522. godine kao dama u pratnji Henrijeve prve žene, Katarine Aragonske. U početku je Henrijeva pažnja bila usmerena na njenu sestru Meri, ali četiri godine kasnije zaljubljuje se u Anu.
Kako objašnjava dr Suzana Lipskomb, Ana nije bila klasična lepotica. Privukla ga je svojom „inteligencijom, duhovitošću i kosmopolitskim šarmom“.
U januaru 1533, Ana je već bila trudna (detetom koje će postati kraljica Elizabeta I), pa su se ona i Henri tajno venčali. Da bi ozakonio brak, Henri se sukobljava sa papom i prekida vezu sa Rimokatoličkom crkvom. Ana je krunisana za kraljicu u junu iste godine.
Ipak, brak se brzo urušio. Henri ju je varao gotovo od početka, a kada je izgubila muško dete 1536. godine, rekao je da „od nje više neće dobiti sina“. U međuvremenu se već zaljubio u novu damu – Džejn Simor – i tražio način da se otarasi Ane.
Kraljica je optužena za preljubu i incest. Uhapšena je 2. maja 1536. godine, a nekoliko dana kasnije pogubljeni su i njeni navodni ljubavnici, uključujući njenog brata. Tog istog dana brak je poništen.
Ana je 19. maja 1536. izvedena na pogubljenje. Na samom kraju, obratila se okupljenima kratkim govorom, a zatim klekla. Francuski mačevalac, doveden kao čin milosti, odrubio joj je glavu jednim udarcem.
Napoleon i Žozefina
Upoznali su se na večeri u Parizu u oktobru 1795: Žozefina de Boarne, tada 32-godišnja udovica, i Napoleon Bonaparta, nizak, marginalizovan korzikanski oficir, šest godina mlađi od nje. Ipak, postali su jedan od najpoznatijih parova u istoriji. Kako objašnjava istoričarka Kejt Vilijams: „Žozefina, sjajna domaćica i vešta diplomatkinja, bila je savršena saputnica ambicioznom, ali često odbojnom Napoleonu. Sa njom uz sebe, postao je najmoćniji čovek Evrope, vrhovni car; a ona je sakupila kolekciju nakita bogatiju od one koju je posedovala Marija Antoaneta.“
Ipak, iako je Napoleon tokom njihovih razdvojenosti Žozefini slao strastvena ljubavna pisma, njihov odnos su narušile brojne afere – navodno s obe strane – a „kako je njegova slava rasla, Napoleon je postajao sve opsednutiji potrebom za naslednikom i sve više iznerviran Žozefininim rasipništvom.“
Godine 1810. Napoleon je poništio brak sa Žozefinom, jer nisu imali dece, i oženio se Marijom Luizom, ćerkom austrijskog cara. Godinu dana kasnije dobili su sina, Napoleona II.
Džon i Džeki Kenedi
Zahvaljujući svojoj harizmi, šarmu i izgledu, Džon Kenedi i njegova supruga Džeki uneli su dozu glamura u američku politiku pedesetih i šezdesetih godina. Naizgled, njihov brak je bio oličenje savršenstva. Međutim, istina je bila daleko složenija – predsednik je imao brojne afere, od kojih je najpoznatija bila sa Merilin Monro.
Biograf Džona Kenedija, Robert Dalek, opisao ga je kao „kompulsivnog ženskaroša“ sa nezasitom potrebom za seksualnim osvajanjem. Autori knjige iz 2014. tvrde da je par bio pred razvod u trenutku kada je predsednik ubijen, u novembru 1963.
U knjizi Jacqueline Kennedy Onassis: A Life Beyond Her Wildest Dreams, Darvin Porter i Danfort Prins navode da je prva dama, zasićena neverstvom supruga, poverila prijateljicama da želi da se razvede. Njena ogorčenost naročito je porasla nakon nastupa Merilin Monro i čuvenog „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“ 19. maja 1962.
Ričard III i En Nevil
Ričard III, poslednji kralj iz dinastije Plantagenet, verovatno je jedan od najpoznatijih monarha današnjice, naročito nakon što je 2012. njegovo telo otkriveno ispod parkinga u Lesteru. Ali šta znamo o njegovoj supruzi, En Nevil?
En je postala udovica već sa 15 godina, nakon što je njen prvi muž, Edvard od Vestminstera, jedini sin Henrija VI, ubijen u bici kod Tjuksuberija u maju 1471 – sukobu u kojem su Jorkisti trijumfovali nad Lankasterima. Sledeće godine, En se udala za Ričarda od Glostera, budućeg Ričarda III.
Istoričarka Filipa Gregori piše: „Neki veruju da je Ričard od Glostera, tada oko pet godina stariji, među svoje brojne zločine dodao i otmicu mlade udovice kako bi je prisilio na brak. Drugi veruju da se njihovo prijateljstvo iz detinjstva razvilo u ljubav.“
„Najverovatnije je da je En mudro procenila kako je jedino brat iz kuće Jork mogao da je zaštiti od pohlepe i zavisti iste te kuće, i hrabro pobegla iz kuće svoje sestre da bi se udala za Ričarda. [Njena sestra Izabel bila je udata za Ričardovog brata, Džordža Plantageneta, vojvodu od Klarensa, koji je bio protiv braka – verovatno jer nije želeo da njegova žena deli nasledstvo sa sestrom. Zajedno su 'zarobili En i držali je pod nekom vrstom kućnog pritvora'.]“
En je krunisana zajedno sa suprugom 6. jula 1483. Dve godine kasnije, 16. marta 1485, u 28. godini života, slomljena smrću njihovog jedinog deteta, preminula je – verovatno od tuberkuloze. Ričard je poginuo samo pet meseci kasnije, 22. avgusta, u bici kod Bosvorta.
Istoričar Majkl Hiks ponudio je zanimljiv uvid u njihov brak kada je za History Extra napisao: „Iako bi se moglo pretpostaviti da je Ričard želeo da bude sahranjen uz svoju kraljicu u Vestminsteru, postoje indicije da je pokušavao da je zameni još pre njene smrti.“
