Kada žena odluči da se uda za muškarca koji već ima dete iz prethodnog braka ili veze, očekuje se da prihvati i tu činjenicu. Međutim, šta kada dete postane kamen spoticanja u vezi? Šta kada jednostavno ne možete da podnesete njegovo prisustvo?
Na Reditu je jedna žena na pisala kako je zabranila mužu da pozove ćerku iz prvog braka na svadbu, a komentari su bili veoma oprečni.
Možda će me mnogi osuditi, ali ja sam odlučila da budem iskrena. Nisam želela da ćerka mog muža prisustvuje našem venčanju. Imala je samo devet godina, ali to je bilo sasvim dovoljno da mi pomrsi planove.
Naime, njena majka mene nikada nije prihvatila. Oni su već odavno bili razvedeni. Njegova ćerka je imala 3 godine. Njena majka je nije puštala da dolazi kod njega kad sam ja tu, a razlog nikada nisam znala. Pretpostavljala sam da je bila u pitanju ljubomora.
Zbog jedne sutiacije sam noćima plakala
Kad je krenula u osnovnu školu dogodio se incident, veoma ružna situacija od koje nisam mogla da se oporavim. Učiteljica je pozvala njenog oca i pitala ga šta mi radimo njegovoj ćerki. Moj sadašnji suprug je bio u šoku. Učiteljica mu je rekla kako je devojčica pričala da je mi mrzimo, da je ponižavamo i da je maltretiramo kad dođe kod nas. Bila sam tako ljuta i tužna. Na kraju smo shvatili da je to sve projekcija njene ljubomorne majke, da bi devojčicu udaljila od oca i da bi ona imala apsolutno starateljstvo nad njom.
„Udajem se za njega, a ne za njegovo dete“, ponavljala sam u sebi svaki put kada bi on spomenuo nju. Zvuči grubo, ali to dete nije bilo deo mog života, niti sam želela da bude. Bila je njegova greška, nešto što je nastalo iz prošlosti koju nisam želela da nosim sa sobom u brak. Svi koji su znali moje mišljenje govorili su mi da sam okrutna, ali zar nisam imala pravo da odlučim kako će izgledati moj veliki dan?
Ipak, moj muž nije hteo da popusti. Pravio se da ne razume, tvrdio da je ona deo njega i da, ako volim njega, treba da prihvatim i nju. Nisam želela da se raspravljam pred venčanje, pa sam mu jasno rekla: „Ako ti je toliko stalo, nek dođe. Ali neka zna da će biti samo gost, a ne centar pažnje!“
Naravno, to pokvareno derište nije moglo da izdrži da ne napravi nešto grozno
Čim je venčanje počelo, ona je počela da urla - ova glupača je uzela mog tatu. Mrzim te! Želim ti sve najgore. Na svakoj slici se provlačila između mene i mog muža, kao da namerno želi da pokvari svaki kadar. Kada je došao trenutak da izgovorimo zavete, počela je da vrišti da hoće kod tate. Naravno, moj muž ju je grlio, usput objašnjavao ljudima da će biti sve ok i da je malo ljubomorna, a meni je upropastila venčanje.
Nakon venčanja, svi su govorili kako je ona bila „preslatka“ i kako je „rastopila srca prisutnih“. Ja sam, međutim, znala istinu – namerno mi je upropastila venčanje!
Kada sam mu kasnije rekla koliko sam ljuta, samo me je pogledao i rekao: „Ona je dete, nije to uradila namerno.“
Možda. Ali ja i dalje mislim da je znala tačno šta radi. I znam da će od tog trenutka pa nadalje u našem braku uvek biti ona – između nas.
