Vreme nije poštedelo moju ženu, mirisala je na starost i nisam mogao da je podnesem: A onda mi je Bog spremio lekciju

Timofej Kuzmič je pogledao svoju ženu i pomislio: "Da, vreme je i nije poštedelo moju staru ženu"

Seda retka kosa, a nekada je bila pletenica ispod struka. Kada se Dunja skine u kupatilu i spusti pletenicu, toliko liči na Evu, kao da je izašla iz raja. Koža je bela, grudi su elastične, bokovi su jaki. A kad pomeri glavu i zaleprša gustim trepavicama, izgleda kao kraljica. I šta je sada bilo sa kraljicom Dunjom? Uopšte nije dobro.

Noge su joj prekrivene plavim, natečenim žilama i jedva se šeta po kući, Timofej Kuzmič samo želi da joj vikne: "Podigni noge više, starice, uskoro ćeš obrisati pod do rupa. Jedva se suzdržava da je ne uvredi. A pre? Dunja je nekada imala tako lagan hod, hodala je tiho, kao mačka. Ponekad ju je Timofej čekao na spoju, a ona bi prilazila otpozadi, dišući mu tako tiho i direktno na uvo, i tek tada je shvatao da je u blizini. A dah koji je imala jedva je bio primetan, i Timofeju se učinilo da njen dah miriše na breskve. Prvo, kada su se venčali i Dunja je spavala, često je slušao kako diše, činilo se da ne diše, a sada noću hrče kao pijani grenadir, čak i ako beži iz kuće, a danju stenje, pogotovo kad navuče svoje strašne debele čarape na tvoja plava stopala.

Stara Dunja je stavila naočare sa debelim sočivima, padale su na Dunjin nos, ali Timofej Kuzmič je mrzeo ove njene strašne naočare. Nekada su Dunjine smeđe oči izluđivale mnoge momke, a ona je izabrala Timku. Šta je krajnji rezultat? Kao rezultat toga, sada Timofej gleda u Dunjine izbledele, senilne oči, koje su čak i uvećane ovim strašnim naočarima. Neverovatno je kako život funkcioniše, godine su prelepu Dunju pretvorile u tako strašnu staricu. Ukratko, horor film i ništa više.

Timofeja Kuzmiča je iznervirala njegova stara žena, a ona mu je rekla:

-Tima, treba da se zakažeš kod kardiologa, noću počneš jako da hrčeš, a ponekad i prestaneš da dišeš, pa onda počneš da hrčeš.

"Ne moram nigde da se prijavljujem", grubo joj je odgovorio Timofej, "u odličnoj sam formi". Prijavise sa svojim plavim stopalima. Znaš li kako hrčeš? Svojim hrkanjem plašiš komšije u okolini.

Dunja se nasmeja, shvatajući to kao šalu. Htela je da zagrli Timofeja, ali ju je on odgurnuo. Njen senilan, škripavi smeh mu je bio neprijatan i miris njenog tela bio je neprijatan, mirisala je na starost; Ranije se smejala, kao zvonjava kristalnih zvona, a sada škripi kao stara, nepodmazana kapija.

"Što se guraš, stari", nastavila je da se smeje Dunja, "gle, pročitao sam u jednoj knjizi koje bilje treba da piješ za hronični bronhitis."

"Tako sam vezan." Timofej Iljič se naljutio "Zašto me držiš za smeće?" Ja sam dve godine mlađi od tebe i ne treba mi nijedna od tvojih biljaka. Trebaju ti, pij ih i jedi, radi sa njima šta god hoćeš, ali ne gnjaviš me njima. Ja hoću da jedem, a ti mene sa svojim biljem.

"Ima li mesa?" upitao je Timofej Kuzmič, "muškarce treba hraniti mesom, a ne kašom."

"Znači, oni su muškarci", nasmeja se Dunja, "a ti si starac. I sam kažeš da nemaš čime da žvaćeš."

-Kada sam ovo rekao? Zašto sam starac?, uvređeno je rekao Timofej Kuzmič.

Dunja je uzdahnula, ali nije protivrečila svom mužu, on sve prihvata sa neprijateljstvom.

Timofej Kuzmič je pio boršč i razmišljao: "Moguće je da zamenim svoju staru ženu za novu, kao što sam prodao svoj stari žiguli, kako mi je bilo žao stvorenje, a kada sam kupio Tojotu, moj auto sanja, odmah sam zaboravio na svoju malu Žiguliju. okretan i, osim toga, usamljen".

Timofej Kuzmič se često šalio sa Svetkom, dirnuo je svojim razgovorima, a ona se smejala i nije zazirala od njegovog društva. Kako mu je bilo prijatno da komunicira sa njom, a ne kao sa Dunjom, koja samo zna da ga gnjavi svojim lekovitim biljem i kardiolozima.

Svetka je san za Timofeja Kuzmiča.. Dakle, automobil iz snova se ostvario, pa se može ostvariti i Svetkin san. "Bajka, a ne žena", razmišljao je Timofej Kuzmič o Svetki, a u njegovoj glavi je zvučala muzika, tačnije pesma "Rođeni smo da bi se bajka ostvarila". Ova pesma je, naravno, rodoljubiva, više liči na marš nego na pesmu, ali je iz nekog razloga odgovarala Kuzmičevom duševnom stanju i on nije odustajao od nade da će bajka u liku Svetke jednog dana postati stvarnost.

Timofej Kuzmič se probudio od nekog čudnog zviždanja. Dunja nikada ranije nije tako hrkala. Gurnuo ju je u stranu i povikao:

- Dunja, okreni se na stranu. Hej, čudno hrčeš.

Žena se nije pomerila niti mu je odgovorila na isti čudan način. Timofej je upalio svetlo i shvatio da nešto nije u redu sa Dunjom. Uopšte nije reagovala ni na šta. Pozvao je hitnu pomoć i trčao od prozora do prozora, tražeći hitnu pomoć, pozvao ponovo i viknuo:

Na drugom kraju linije su rekli da im je hitna već na putu i ​​on je seo pored kreveta na kome je ležala Dunja, pomilovao je po ruci i zaplakao od nemoći.

"Dunjuška, samo sačekaj hitnu pomoć, nemoj da umreš", ubeđivao je suprugu, koja je bila u nesvesti i nije ga čula.

Hitna pomoć je stigla, rekli su da je Evdokija Vasiljevna najverovatnije imala moždani udar i odvezli su je u bolnicu.

Evdokia Vasilievna je privedena svesti u jedinici intenzivne nege i prebačena u plaćenu jednokrevetnu sobu. Saznavši da njegova žena leži na odeljenju i da je Timofej Kuzmič već mogao da je poseti, odmah je odjurio do svoje Dunjaše.

Ušavši u sobu, pritrča ženi, zagrli je i drhtavim glasom reče:

-Hvala Bogu što je sve uspelo. Kako si me uplašila Dunja. Nemoj to više nikada da radiš, ne ostavljaj me, već je plakao Timofej, "neću moći da živim bez tebe".

Evdokia Vasilievna se nasmešila i našalila se slabim glasom:

-Time, smiri se, inače će biti dovoljno frke i moraćemo da ležimo ovde zajedno, ali soba je samačka. Koliko si platio ovu sobu? Tu su i TV, klima uređaj i električni čajnik. Ležim ovde baš kao kraljica.

-Platio sam, a ti si moja kraljica. Odmori se, leči. Šta treba da radiš na opštem odeljenju? Neko će hrkati i poremetiti tvoj san.

Timofej Kuzmič se nasmešio kroz suze i nastavio, kako je Dunja rekla, da priča gluposti:

- Dune, ako želiš, ja ću nositi ove nesrećne proteze. Znaš, ja ih ne podnosim, ​​ali ti me teraš da ih nosim i ja ću ih nositi da ti budem lepši. Dunja, idem kod kardiologa, piću i jedem tvoje bilje, ti samo živi Dunja. Dun, do đavola sa njom, sa Svetkom, sa njenim snom. Dun, molim te nemoj umreti. Ako hoćeš, obuću ti čarape ako ti bude teško. To je ono što želiš, Dunja.

-Timofej, gde ćeš? Nakupio je čarape, naočare, kardiologe, uvukao nekakvu Svetku. Smiri se, Tim. Donesi mi sutra pileću čorbu i parče piletine, to će biti kako treba.

Dunja ga je nežno pogladila po obrazu i setila se kako je, dok je bio momak i udvarao joj se, pričao svakakve gluposti i bio spreman da joj umalo ne skine mesec sa neba. Suze su joj navrle na oči od sećanja i ona ga je, kao i tada, u mladosti, pomilovala po neobrijanom obrazu i rekla:

- Dragi moj, dragi moj, dragi moj...

(Stil/ dzen.ru)

Šta se dešava sa zamrznutim embrionima koje roditelji više ne žele?