Jedna od najpoznatijih ljubavnih priča u istoriji svakako je ona između kantri muzičara Džonija Keša i njegove supruge Džun Karter. Njihova ljubav bila je toliko duboka i snažna da se često isticalo kako je upravo Džun bila ta koja je spasila Džonijev život u najtežim trenucima. Mnogi veruju da je njihova priča dokaz postojanja srodnih duša, onih koji se pronađu uprkos svim preprekama i ostaju zajedno do kraja života.
Više puta se isticalo kako je njemu upravo njena ljubav spasila život i, mnogi veruju, pružila konačan dokaz da srodne duše i te kako postoje!
Džoni Keš je često govorio o svojoj ljubavi prema Džun, a njegove reči o njihovom odnosu ostale su zauvek zapisane:
"Postoji bezuslovna ljubav. Često čujete ovu frazu, ali sa Džun i mene ona je toliko stvarna. Ona me voli uprkos svemu – uprkos onome što jesam i što sam bio. Spasila mi je život više puta. Uvek je bila tu, sa svojom ljubavlju, i to je ono što me je iznova i iznova teralo da zaboravim bol. Kada dođe mrak, kada svi odu i svetla se pogase, ostajemo samo nas dvoje, jedno naspram drugog…"
Ove reči govore o vezi koja je trajala 35 godina, sve do Džunine smrti 2003. godine. Samo nekoliko meseci kasnije, i Džoni je otišao za njom. Bez nje, kako je sam rekao, bilo je preteško disati.
Najlepše ljubavno pismo u istoriji
Ljubavna priča Džonija i Džun nije samo priča o strasti i dubokoj povezanosti. To je priča o požrtvovanju, podršci i neizmernom divljenju. Ako srodne duše zaista postoje, onda su njih dvoje bili oličenje tog pojma. Njihova ljubav nadilazila je granice vremena, opstajala uprkos svim nedaćama i inspirisala milione širom sveta.
Jedan od najlepših dokaza njihove ljubavi je pismo koje je Džoni napisao Džun 1994. godine, na njen rođendan. Ovo pismo mnogi smatraju najlepšim ljubavnim pismom ikada napisanom:
"Srećan rođendan, princezo. Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo. Čitamo jedno drugom misli. Znamo šta želimo bez ijednog pitanja. Ponekad idemo jedno drugom na živce. Ponekad možda i jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo. Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno koliko sam srećan što sam život proveo sa najboljom ženom koju sam upoznao. Još uvek me fasciniraš i inspirišeš. Tvoj uticaj me čini boljim. Ti si predmet mojih želja i glavni razlog zbog kog postojim. Jako te volim. Srećan rođendan, princezo. Tvoj Džon."
Prvi susret – početak čudesne ljubavi
Njihova priča počela je davne 1956. godine, kada su se prvi put sreli iza zavese jedne pozornice. Džun, članica čuvene "Carter Family", pripremala se za nastup, ali se njena haljina zakačila za Džonijevu gitaru. U tom trenutku, ona je kroz osmeh viknula:
"Ne mogu da izađem, prikovao me je Džoni svojom gitarom! Tako je snažan i čvrst njegov kaiš!"
Džun je na kraju pocepala haljinu i otrčala na scenu, a Džoni je ostao očaran i nepovratno zaljubljen. Taj prvi susret bio je sudbinski, jer od tog trenutka pa nadalje, njihova srca su kucala kao jedno.
Ljubav koja je nadjačala sve prepreke
Njihov zajednički život nije bio bez problema. Džoni se borio s ličnim demonima, uključujući zavisnost i depresiju. Međutim, Džun je uvek bila uz njega, pružajući mu podršku i ljubav kada mu je to bilo najpotrebnije. Njena snaga i nepokolebljivost pomogle su mu da prebrodi najteže trenutke i pronađe svoj put.
Njihova ljubav bila je primer kako prava povezanost može prevazići sve prepreke. Njihova priča, ispunjena muzikom, smehom i borbom, ostaje neizbrisiva u sećanjima svih koji veruju u snagu ljubavi.
Ljubav koja je morala da sačeka
Međutim, njihova ljubav bila je osuđena da bude platonska bar još nekoliko narednh godina – Džoni je bio oženjen Vivijen, ljubavlju iz rane mladosti, a i Džun je bila u svom drugom braku. Međutim, podrška i prijateljstvo su svakodnevno rasli i bili su "osuđeni" jedno na drugo, jer Džoni je često nastupao sa sastavom "Carter Family" i spoj njegovog i glasa njegove drage Džun bio je dobitna kombinacija koja je osvajala svet – zajedno, oni su činili savršenstvo na bini, stvarajući intimnu, gotovo hipnotišuću atmosferu.
Šezdesete su za Keša bile duge, teške i mučne – loš odnos i česte svađe sa suprugom, nemogućnost da ostvari ljubav sa Džun, traume iz detinjstva, loš odnos sa ocem, ulazak u pakao narkomanije, problemi sa zakonom, otkazivanje nastupa zbog suvog grla uzokovanog amfetaminom, i na kraju razvod – činilo se kao da ovom vihoru nedaća nema kraja.
Zapravo, svetlo na kraju tunela je sve vreme bilo tu, nagrada na kraju trnovitog puta čekala je Keša, i on je to, u dubini sebe, znao. Bila je to Džun, Džun koja ga je strpljivo čekala, podržavala i bodrila, koja je umela da ga podstakne da postane dobar čovek, čovek sa manirima i stilom i istinski hrišćanin.
Zbog nje on je rešio da pokaže zube narkoticima i reši da se oprosti od te gadne navike koja ga je polako rušila, od njega praveći "besno pseto" i promašenog čoveka. Kupio je kuću daleko od velegrada, na obodu jezera, a Džun se sa majkom i ocem uselila kod njega i ovaj "neustrašivi" trojac bio je rešen da po svaku cenu izbavi Džonija iz kandži narkomanije. I u tome su uspeli! Dilere su iz dvorišta terali sačmarama, zabranjivali su lažnim prijateljima da ga posećuju, čuvali su ga od njega samog. Na koncu svega, posle višemesečne agonije, Džon je bio izlečen i spreman da život sagradi ispočetka.
"Parče raja" okruženo problemima
Tokom svih tih meseci on je Džun prosio nekoliko puta, ali ona je, nesigurna u njegovu rešenost da ostavi mračnu prošlost za sobom, odbijala. Uprkos pokušajima ove dostojanstvene dame da se odupre vezivanju, bila je to ljubav bez povratka i karta u jednom smeru kupljena je istog trena kada su se upoznali, 12 godina ranije.
Na kraju lepa pevačica rekla je "DA" 1968. godine kada ju je na jednom od zajedničkih nastupa Keš javno zaprosio.
"Uvlačila mi se pod kožu. Brinula je o meni. Upravo je ona bila ta koja me je podstakla da se skinem sa droge. Bio sam izlečen te 1967, a već sledeće godine Džun i ja smo se venčali", izjavio je slavni kantaautor jednom prilikom.
No, stupanje u brak bio je tek početak surove borbe – premda je ljubav Džun i Džonija svima delovala kao bajka, ona je bila daleko od toga – zahtevala je stalnu žrtvu i strpljenje, konstantne kompromise, neprestanu borbu sa njegovim demonima i njenom paranojom i ljubomorom… Ali, ipak jeste bila njihovo parče raja.
Oni su se, uprkos svim razmiricama, povremenim finansijskim poteškoćama, neprekidnom i nikada završenom borbom sa Kešovom narkomanijom, uzajamnim optužbama i teškim vremenima, neizmerno se voleli i nikada nisu prestali da veruju u dobrotu i magičnost jedno drugog.
Njihov sin, Džon Keš, izjavio je nakon smrti roditelja da je ta ljubav, teška i čarobna istovremeno, opstala najviše zahvaljujući dubokom i neprekidnom Džuninoj sposobnosti da u Džoniju vidi blistavog i veličanstvenog čoveka, čak i kada je on bio u delirijumu ili prolazio kroz napade ludila i besa.
Ona ga je volela bez pogovora i uslova, bez osude, uvek sa razumevanjem i divljenjem, i on nju još više – za neizmernom zahvalnošću i nežnošću, a njihova ljubav otelotvorila su i u predivnim rečima koje su upućivali jedno drugom i muzici koju su stvarali.
Ljubav bez kraja
Bili su zajedno 35 godina, sve do trenutka kada je Džun umrla 2003. godine, dok ju je Džoni držao za ruku u bolnici.
"Da, volim Džun Karter. Volim je. Volim je i ona voli mene. Ali ona je sada postala anđeo, a ja to nisam. Ona je anđeo, a ja nisam", rekao je Keš nakon njene smrti.
Samo četiri meseca kasnije, u istoj toj bolnici, samo bez njene ruke da ga drži i čuva, čovek u crnom napustio je ovaj svet, odletevši natrag u zagrljaj voljene žene. Ali, pre toga, nije zaboravio da ostavi testament ovoj ljubavi.
Dva meseca posle smrti obožavane žene, na jednom od svojih poslednjih nastupa, u magnovenju i skrhan bolom, ali i pun ljubavi, jer ona ne prestaje kada neko ode, otvorio je svoju dušu publici: "Duh moje supruge Džun Karter, zasenjuje i prekriva me večeras, njenom ljubavlju prema meni i mojom ljubavlju prema njoj. Mi smo povezani negde između raja i zemlje. Ona je sišla nakratko iz raja, da me poseti i da mi večeras pruži snagu i da me inspiriše, kao što je oduvek to radila. Neću ni ja dugo, teško je bez nje disati."
