"Moj muž Endru i ja smo u braku već 5 godina. Znamo se ukupno 10 godina i izlazili smo 3 godine pre venčanja. Naš brak je bio veoma srećan, iako je na početku bilo nešto čudno na šta bih volela da sam ranije obratila pažnju.
Naime, kada me verio doneo je neki veoma jeftin verenički prsten iako je bio imućan i mogao je da priušti bolji prsten.
Kada je primetio moju razočaran izraz lica, rekao je: "Sve materijalne stvari su samo stvari. Ništa materijalno ne možete poneti sa sobom u grob, zato treba da budete srećni i zahvalni za ono što osećam prema vama, a ne ono što vam dajem."
Da se razumemo, ja nikada nisam bila lovac na bogate muževe i nikada nisam htela nenormalno skup prsten, samo ne baš tako jeftin i bilo mi je vrlo čudno njegovo ponašanje. Kao da nije hteo da imam nešto lepo i skupo.
Tokom našeg petogodišnjeg braka, Endru je vodio neku vrstu dnevnika. Nikada to nije pokušavao da sakrije i do sada sam uvek poštovala njegovu privatnost. Ali nakon žestoke rasprave jednog dana, moja intuicija mi je rekla da pročitam šta piše tamo.
Čim sam otvorila prvu stranicu, zažalila sam. Da ga bogdo nikad nisma ni dodirnula. Moj dragi, voljeni muž je napisao da me mrzi iz dna duše, a u jednom momentu je napisao da je priželjkivao da umrem u onim momentima kada sam bila bolesna!
Kada sam pročitala te reči, nisam oklevala. Spakovala sam svoje stvari i našu ćerku i otišla kod prijatelja. Fotografisala sam njegov dnevnik da imam kao dokaz.
Njemu sam rekla da mi treba vreme da se oporavim nakon svađe, a onda sam se javila terapeutu i advokatu.
Za to vreme Endru je počeo da mi piše poruke u kojima je govorio "Volim te", i da me ubeđuje da će sve biti ok s nama.
Odlučila sam da se suočim s njim oči u oči. Kada smo se sreli u jednom kafiću rekao mi je da mu je žao što je to napisao i da me mnogo voli.
Dogovor je bio da zajedno odemo na bračno savetovanje, te da radimo na našim odnosima.
Moja odluka je bila da sve zaboravim zbog ćerke. Njoj je trebala porodica i ja sam morala da joj to omogućim," ispričala je Anđela.
