Danijela, koja će trčati Londonski maraton za svog bivšeg dečka, priznala je da ga je napustila jer nije mogla da se nosi sa njegovom bitkom protiv raka.
Danijela Epstin, 32, je prošle godine kupovala kuću sa Dželom Frejzenom u Londonu kada mu je dijagnostikovan retki oblik tumora na mozgu sa samo 37 godina. Trebala mu je složena operacija, radioterapija i hemoterapija, i morao je ponovo da uči da hoda.
Dok se sve ovo dešavalo, profesorka fizike Danijela je počela da ima napade panike i njeno mentalno zdravlje je naglo palo, što je dovelo do toga da prekine njihovu vezu, onda kada je njemu bilo najteže.
Preselila se potom na Tajland, ali je ostala prijatelj sa Dželom, a sada trči maraton za dobrotvornu organizaciju za ljude sa tumorom na mozgu.
Rekla je da još uvek „shvata“ svoje prijateljstvo sa Dželom, dodajući: „Osećala sam se kao najstrašnija osoba, ostavljajući nekoga zato što ima rak, ali to je štetilo mom mentalnom zdravlju i nije pomoglo Dželu."
Par je prethodno želeo da kupi kuću u Palmers Grinu, u severnom Londonu, kada je Džel, koja radi kao softverski inženjer za Gugl, počeo da povraća i da ima vrtoglavicu. Posle brojnih konsultacija sa lekarima opšte prakse i neefikasnih tretmana za infekcije uha, povraćanje je postalo mnogo gore.
Džel je otišao kod lekara koji su ga uputili na MR skener. Lekari su otkrili tumor meduloblastoma 4. stepena(obično rak koji pogađa decu) i potom je njemu bila zakazana operacija u septembru.
„Bili smo na određenom putu ka određenoj budućnosti i u roku od jednog dana smo znali da više neće tako ići" rekla je Danijela.
„Bila sam toliko zabrinuta i uništena da nisam mogla ni da spavam ni da jedem," potom je dodala. „Imala sam napade panike i uzimlao sam toliko lekova da se unormalizujem da jednostavno nisam mogla da funkcionišem." istakla je.
Shvativši da moraju da se raziđu, preselila se sa ocem na Tajland. Ali ona je ostala prijateljica sa Dželom i pratila je njegov oporavak. Nakon operacije, Džel je imao oštećenje nerva koje mu je paralisalo desnu stranu lica, što je dovelo do deformacije lica.
Ne može u potpunosti da zatvori oko i mora da koristi kapi za oči i masti.
Objašnjavajući svoju odluku da trči Londonski maraton u njegovo ime za istraživanje tumora mozga, rekla je: „Osećala sam se tako bespomoćno gledajući kako se sve ovo odvija, zbog čega sam znala da moram nešto da uradim.
„Nisam aktivna trkačica, ali Džel je ranije trčao maratone, zbog čega sam mislila da će to biti izazov za mene i lepa počast njemu i osećala sam se kao nešto čemu treba da težim." istakla je Danijela i dodala:„Ali ja imam najbolju motivaciju; ako Džel može da prođe kroz sve ovo, onda mogu ja da trčim maraton."
Danijel je rekla: „Još uvek duboko volim Džela i želim da ga podržim, ali sam shvatila da ne mogu da ostanem sa njim kao njegova partnerka. Još uvek otkrivamo stvari i pronalazimo načine da nastavimo našu vezu kao prijatelji."
Ostaje na kraju pitanje da li je Danijela uradila ispravnu stvar ostavivši svog dečka usled dijagnostikovanog tumora na mozgu.
