Ljubav bračnog para iz Bosne, koji se upoznao na psihijatriji, traje već 9 godina, a poznanstvo usled teških životnih okolnosti donelo im je veliku sreću.
Ljubavna priča Mustafe i Emine Hodžić je filmska. Emina je pre Mustafe bila u braku 11 godina, tokom kojeg je pretrpela nasilje, a zbog teške depresije završila je na psihijatriji. S druge strane, Mustafa je dobio posttraumatski stresni poremećaj - javlja kod nekih osoba nakon svedočenja ili proživljavanja opasnog događaja. A Mustafa je bio svedok teškog rata.
"Kada sam otišla na psihijatriju, upoznala sam Mustafu i evo već osam godina smo zajedno. Meni su tamo davali samo neke lekove od kojih mi je bilo sve gore i gore. Nakon osam dana, doktorka me je pustila na socioterapiju. To podrazumeva krug ljudi gde dolaze pacijenti koji su "malo zdraviji". Tada sam ugledala Mustafu, sedeo je mirno, ćutao i posmatrao šta se radi", pristila se Emina prošle godina njihovog prvog susret.
Kako je rekla kada mu je ispričala svoju životnu muku naišla je samo na razumevanje, što pre toga nikada nije bio slučaj.
"U njegovim očima videla sam ljubav i ozdravljenje. Uz pomoć svog Mustafe sam ozdravila. Ljubav nam je ozdravila dušu. Mustafa je mene jako dobro razumeo", istakla je Emina.
"Odmah mi se svidela, tada sam počeo da se raspitujem za nju. Emina je bila jako loše, primala je jaku terapiju. Na socioterapiji smo počeli da pričamo, tako su dani prolazili i jedan dan sam je pitao da li želi da se uda za mene", rekao je Mustafa.
Iako su oboje bili siromašni i žive skromno, tvrde da im to nije prepreka za sreću, a Emina je imala samo jedan uslov za zajednički život.
"Rekao sam joj da nemam ništa, a ona mi je rekla hoću, samo nemoj da me tučeš. Nju su maltretirali, fizičko nasilje je trpela u kući gde je pre živela. Niko nije imao razumevanja za nju, jedini spas joj je bila psihijatrija", iskren je Mustafa.
I dalje žive skromno u selu Bogdanovići u blizini Olova u BiH, ali kažu da su su srećni i da ljubav i mir ništa ne može da kupi.
"Kada smo došli ovde kući, nismo imali ništa. Imali smo samo krevet, frižider, ormar i peć. Sreća u nesreći je to što je Mustafa dobar ribar, a mi živimo ovde blizu reke. Kod nas nema nesuglasica. Nema osobe koja bi mogla njega meni da zameni, da nema njega ko zna šta bi bilo sa mnom", ispričala je Emina.
Uz socijalnu pomoć su od opštine dobili i stan za koji plaćaju umanjene troškove, a opremljen je novim nameštajem i kuhinjom, policama od iverice, sa modernim detaljima, piše BBC.
"Da nam nije staničnog ve-cea, umrli bismo od gladi."
"Od toga mi i decu školujemo, radim 15 sati za njih, ne radim za sebe, ja ću pojesti dva krompira i ja sam zadovoljan", kaže Mustafa, govoreći o Emininoj deci o kojoj zajedno brinu, iako dvoje tinejdžera žive kod oca u Sarajevu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
