Besi Volis Varfild rođena je 19. juna 1896. u mjestu Blu Ridž Samit, Pensilvanija, kao jedina ćerka Tikla Volisa i Elis Montagu. Na svet je došla samo sedam meseci nakon venčanja roditelja, što je značilo da je bila začeta van braka, a to je bilo neoprostivo u konzervativnoj sredini.
Ostala je bez oca ubrzo po rođenju, majka i ona uglavnom su živele od pomoći bogate rodbine, koja je to činila tajno, u strahu da ih okolina ne osudi što pomažu ženi koja se upustila u intimne odnose pre braka. Odrastajući, Besi je bila sve ogorčenija na sredinu u kojoj živi, a veoma ju je pogodilo kada nije dobila pozivnicu na bal kojim su tadašnje devojke zvanično ulazile u društvo. Odlučila je da nešto promeni u svom životu, a prvo što je uradila bilo je promeniti ime u Volis, jer se “previše krava u okolnim selima zove Besi”.
U prvi brak stupila je 1916., kao 20-godišnjakinja, sa pilotom američke vojske Erlom Vinfildom Spenserom. Dok je sa suprugom boravila u Kini, Volis je upoznala zgodnog Italijana, po imenu Galeaco Ćano (koji je kasnije postao Musolinijev zet), s njim je navodno zatrudnela, a prekid trudnoće lišio ju je mogućnosti da ikada postane majka.
Prvi brak, obeležen je Erlovim opijanjima i čestim odsustvima, trajao je 11 godina, a Volis se 1928. ponovo udala. Ovog puta za Ernesta Oldriča Simpsona, anglo-američkog pripadnika Coldstrim garde, te se iz Baltimora preselila u London. I ovaj brak potrajao je 11 godina, do 1937., mada je Volis poslednjih 5 godina više vremena provodila sa svojim budućim, trećim mužem – Edvardom VIII.
Početkom tridesetih godina prošlog veka, Edvard je živeo onako kako se od njega kao člana kraljevske porodice očekivalo, čekali su ga redom krunisanje, venčanje i potomstvo, po mogućnosti muško. Ali, krajem januara 1931., na prijemu kod lejdi Telme Farns, sa kojom je bio u dugogodišnjoj vezi, sve se promenilo, tada je upoznao Volis, kao i njenog supruga Ernesta. Mada mu se nije učinila posebnom, ponovan susret nakon nekoliko meseci bio je fatalan. Bilo im je jasno da se među njima ne bi smelo ništa dogoditi, osćanja su pokušali da sakriju i od sebe i od drugih, ali su se često družili. Edvard je bio čest gost u kući Ernesta i Volis. Tri godine nakon prvog susreta, lejdi Furnes je trebala na duže otputovati u Ameriku, te je zamolila svoju dobru prijateljicu Volis da bude Edvardu pri ruci, ne sluteći šta se dešava između njih dvoje.
Samo nekoliko meseci posle smrti Edvardovog oca, 1936. godine, Volis se razvela od drugog muža, i otišla sa princem na krstarenje dalmatinskom obalom, gde su konačno uživali u ljubavi daleko od očiju kraljevske porodice. Edvard je na očevom mestu bio samo 11 meseci, abdicirao je i krunu prepustio mlađem bratu Džordžu VI.
Trećeg juna 1937. venčao se sa Volis na privatnoj ceremoniji, bez prisustva članova kraljevske porodice, na čemu je insistirao upravo kralj Džordž VI, dodeljena im je titula vojvotkinje i vojvode od Vindzora.
Priča o skandaloznoj Amerikanki koja je uništila život engleskog princa završila je na svetskim naslovnim stranicama tokom narednih 24 sata, a u Engleskoj se o tome još dugo pričalo. Teško je verovati da neko zbog jedne žene može da odbije krunu, ali svi koji su imali prilike da upoznaju Edvarda, ne sećaju ga se samo po prefinjenom stilu, savršenim odelima i eleganciji, nego i po razgovoru s nadbiskupom od Kanterberija. Kada mu je nadbiskup rekao: “Kakva ludost, odbaciti krunu zbog žene”, Edvard je odgovorio tipičnim britanskim humorom: “Ludost?! Pa jeste li ikada pokušali leći u krevet sa krunom?”
Kraljevska porodica nikada nije prihvatila Volis i nikada se zvanično nisu sreli. Mada je Edvard redovno posećivao brata i majku, njegov odnos sa majkom nikada se nije popravio. Bračni par Vindzor je najveći deo zajedničkog života proveo u Francuskoj. Bez obzira na sve priče i skandale, živeli su u pravoj ljubavnoj idili, bili srodne duše i ništa ih, osim smrti, nije moglo rastaviti. Kada je Edvard 1972. umro od raka grla, imao je 77 godina, a Volis je do kraja života, sledećih 14 godina, živela od uspomena na zajednički život.
Poslednje godine provela je prikovana za krevet i dementna, nije mogla da govori, nije primala nikog osim lekara i medicinske sestre. Doživela je duboku starost, umrla je 24. aprila 1986. u 89. godini. Oboje su umrli u Parizu i oboje počivaju u kraljevskoj kapeli u blizini dvorca Vindzor, kao vojvotkinja i vojvoda od Vindzora.
U vreme pred početak Drugog svetskog rata, za mladi par se zainteresovao FBI. Zbog sumnje da sarađuju sa nacistima, američki predsednik Frenklin Ruzvelt lično je izdao naređenje za nadzor Volis i Edvarda. U istraživanjima FBI-a pominje se i da su u Vašingtonu verovali kako su razlozi Edvardove abdikacije Volisina naklonost nacistima te činjenica da je ljubavnica ondašnjeg ambasadora Nemačke u Londonu, Joakima von Ribentropa. Dobro upućeni prijatelj kraljevske porodice izvestio je FBI da je Volis od Ribentropa redovno dobijala buket od 17 karanfila, jer su toliko puta završili zajedno u krevetu.
Dejli Miror je tek 2003. godine potvrdio da je među mnogobrojnim ljubavnicima vojvotkinje od Vindzora bio i 20 godina mlađi američki plejboj i homoseksualac Džimi Donahju, naslednik svetski poznate imperije Vulvort. Njihova relacija bila je aktuelna za vreme braka s Edvardom, 1950. godine, kada je Volis imala 54 godine. Veza sa homoseksualcem podstaknula je ranije sumnje o Volisinom poremećaju: ASI (andrgen insensitiviti sindrom) poznat je i pod nazivom testikularna feminizacija, a osobe s ovim poremećajem su “žene prema fizičkom izgledu i psihičkom ispoljavanju, a genetski muškarci”. Navodno je taj poremećaj, a ne abortus u vreme prvog braka, razlog zbog kojega nije mogla da ima decu. U detaljnim izvještajima FBI bilo je različitih pikanterija, od neverovatnog broja Volisinih ljubavnika do perverznih seksualnih sklonosti Edvarda, koji je navodno uživao u ponižavanju i grubostima, zbog kojih je Volis, prema potrebi, u spavaćoj sobi koristila bič.
Volis Simpson bila je prava kolekcionarka, ne zna se čega više, muškaraca ili nakita. U kutiji za nakit je poslije njene smrti pronađeno više od 200 komada najrazličitijih dragocenosti, prstenja, broševa i ogrlica, pravljenih za nju lično, s potpisom najpoznatijih brendova, Cartiera, Van Cleefa & Arpelsa i mnogih drugih, a sa posvetom Edvarda VIII. Jedino što je joj nedostajalo je kraljevska kruna, koja je završila na glavi Elizabete, majke doskorašnje engleske kraljice.
Ali, Volis je osvojila Edvardovo srce, što je kraljevska porodica teško podnosila s obzirom da je bila dvaput razvedena Amerikanka burne prošlosti. Nije postala prava kraljica, ali je stilom, pojavom i nekonvencionalnim ponašanjem postala kraljica evropskih salona i mondenskih zabava. Iako je umrla 1986. godine, Volis, prepoznatljiva po crvenom ružu, vintidž haljinama i diskretnim uvojcima, još uvek je pravo nadahnuće modnim dizajnerima, kao i romantičarima zbog ljubavi koja je bila u stanju pobediti sve prepreke.
Stil / Gracija.me
NE PROPUSTITE
Bonus video:
