Goran Milošević, nekadašnji frontmen grupe "Generacija 5" bio je jedna od najpopularnijih momaka Beograda osamdesetih godina. Rođeno brat ekscentrične pevačice Slađane Miloševšarmirao je najveće lepotice sa lakoćom, doslovno su gubile glavu za njim!
Publika ga najviše pamti iz perioda kad je bio pevač Generacije 5 od 1979. do 1982. Nasledio je u čuvenom bendu Jovana Rašića na mestu frontmena i otpevao najznačajnije hitove iz njihove prve faze rada : "Ti samo budi dovoljno daleko", "Dolazim za pet minuta", "Dubler", "Ti i ja", "Umoran od svega", "Spakuj se, požuri", kao i originalne verziju balade "Šta ćemo sad nas dvoje", koju je devedesetih bend snimio i sa Đorđem Davidom.
Milošević je još 1996. objavio prvi solistički album "Da li još misliš na mene", a tri godine kasnije usledila je popularna duetska pesma sa sestrom Slađanom, "Dosta suza".
O Goranu se nakon izlaska iz grupe gubi svaki trag.
Neverovatna ljubavna priča mu je obeležila život
Njegovo srce je zarobila je jedna od najlepših žena u srpskoj prestonici - Jelena Tinska. Iako je bila starija od skoro deset godina i imala dvoje dece, njihovoj ljubavi ništa nije moglo da stane na put. Kada ju je Goran video, bila je to ljubav na prvi pogled.
Upoznali su se na vrlo zanimljiv način. Jelenu je fotografisao fotograf Mikica Veselinović i kada joj je doneo slike, tu su bile i one od Gorana Miloševića. Čim ih je pogledala, pitala je Mikicu o kome je reč.
Kada joj je objasnio da je to Goran iz „Generacije 5“, koja je tada bila veoma popularan bend, ona je odmah tražila njegov broj telefona. Pomislila je kako bi bili idealno da ga povede sa sobom na koncert čuvenog Leonarda Koena koji je trebalo da nastupi na Kolarčevom univerzitetu te subote.
Nazvala ga je i predstavila se, međutim, on nije verovao da ga zove Jelena pa joj je spustio slušalicu. Zvala ga je ponovo. Bila je uporna i dogovorili su se da se vide u Šumatovcu. Nisu otišli na koncert, a i od tog prvog susreta - nisu se više odvajali jedno od drugog. I to je trajalo punih godinu dana.
Goran je živeo sa ocem koji je često bio odsutan zbog posla, a Jelena sa svojom majkom i dvoje male dece. Vreme su provodili u njegovoj kući, viđali se noću, a ona je ujutru trčala kod dece da ih spremi za školu dok ju je on čekao u obližnjem kafeu. Kada deca odu u školu, vraćali su se kod njega i spavali do podneva.
Išli su i na svirke, a ona se trudila da njegove nastupe ne propušta.
Beograd je mnogo pričao o ovom paru, a nazivali su ih i „najromantičnijim parom“. Jelena Tinska je tada pevala u rok grupi „Lutka“. Često su pevali jedno drugom, a kroz Beograd su se vozili na Goranovom motoru i na taj način plenili pažnju.
Bio je to najburniji period života Jelene Tinske.
Mnogo su se voleli, ali i rastali jer je u njegovom krevet zatekla drugu devojku. Iako je on tvrdio da je nije prevario, pojašnjavajući da je tu samo prespavala stjuardesa, devojka od njegovog druga direktora aerodroma, Jelena mu nije verovala. Odmah mu se osvetila tako što je bila sa njegovim drugom čija je devojka presavala u Goranovom krevetu, a potom je otišla u Novi Sad sa drugaricom.
Pesmu "Ti samo budi dovoljno daleko" je posvetio upravo njoj.
U junu je upoznala slikara Miću Uzelca. U julu se udala za njega iz inata Goranu, a već u avgustu razvela.
Posle nekog vremena dali su svojoj ljubavi još jednu šansu, ali to nije potrajalo. Goran je bio izuzetno lep muškarac i veoma popularan. Jelena ga je spomenula i u svojoj knjizi gde je napisala da je bio „lep kao Apolon“.
Danas, Goran sa svojih 64. godinu i dalje piše pesme, peva i snima spotove.
