"ŽENAMA NE TREBAJU NI MUŠKARAC, NI DECA, TREBA IM SLOBODA" Vedrana Rudan o modernoj ljubavi i vezi sa mlađim muškarcem

Vedrana Rudan često govori o muško-ženskim odnosima, a sada je objasnila zašto je izabrala mlađeg muškarca.

Ljubav
20:40h Autor:
"ŽENAMA NE TREBAJU NI MUŠKARAC, NI DECA, TREBA IM SLOBODA" Vedrana Rudan o modernoj ljubavi i vezi sa mlađim muškarcem
Vedrana Rudan o vezi sa mlađim muškarcem, Foto: Printscreen Youtube / RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal

Hrvatska književnica Vedrana Rudan često je u žiži javnosti zbog svojih neobičnih izjava.

Često u svojim kolumnama piše o svom privatnom životu, muško-ženskim odnosima, balkanskom mentalitetu... Najzapaženije izjave Vedrane Rudan su upravo one koje se suprostavljaju konzervativnim stavovima.

Ovaj put, prenosimo vam jednu njenu kolumnu, a tiče se veze starije žene sa mlađim muškarcem ili " Živeti s mlađim".

Tekst prenosimo u celosti:

"Nazvala me novinarka švajcarskog radija. Želi da sa mnom razgovara o tome kako je moguće da veza između mlađeg muškarca i starije žene izdrži nekoliko desetaka godina. Ja sam eksperti za tu temu jer je moj muž mnogo mlađi od mene. Novinarka misli da treba razgovarati o toj “tabu temi” i nekako pokušati objasniti da je to moguće pa čak i možda “normalno”.

Mojoj je taštini godilo da švajcarska novinarka uopće zna da postojim, čak i da imam mlađeg muža, ali… Je li moguće da je baš to ono što me čini posebno zanimljivom? Što to moj “mnogo mlađi muž” ima što muž mojih godina ne bi imao? Zašto sam ga izabrala, on mene sigurno nije jer je bio mlad i zelen kad sam na njega bacila mrežu?

Možda i vas zanima? Kad sam srela moga muža prvi put sam shvatila da postoji pametan muškarac. S njim sam sto godina i još uvek ne verujem da svetom hodaju pametni muškarci. Ja ih ne vidim ni oko sebe ni daleko od sebe. Dakle, ja nisam s mlađim, ja sam s pametnim. Bile bi i druge da imaju sreće.

Ovo pišem zato jer ne mislim da je to prava tema. Prava tema je činjenica da sve više žena kuži da im “dok ih smrt ne rastavi” ne treba nikakav muškarac. Ni stariji, ni mlađi. Ne trebaju im ni deca. Ženama, ma gde živele, treba sloboda.

Mediji u funkciji gospodara sveta za tu temu ne žele ni čuti, ali oni idu šumom reklamirajući venčanice, muškarca koji roštilja pred kućom i bebu koja puzi, a moderne žene idu drumom. U Japanu ne rađaju, na severu Evrope se vikendom samooplođuju, u Hrvatskoj, one oko četrdesete koje ja poznajem, traže i nalaze muškarce preko mreže.

To izgleda urnebesno. Cura nađe lika, dogovori sastanak preko vikenda, spava sa njim, pa ga nakon sek*a snimi. Ode u toalet, fotke pošalje prijateljicama pa ih redom zove da bi im rekla u čemu je “dobar”, a gde je “slabašan”.

Ako je lik koliko toliko upotrebljiv onda ga međusobno dele. On pojma nema da se cure s njim igraju. Kad krene nova rada nedelja žene opušteno rade i ne strahuju da će zakasniti u vrtić, da Mu ručak neće biti po volji, da Njegovu mamu treba odvesti doktoru ili frizeru.

Ne zanima ih je li On zaista na košarci ili širi noge njenoj prijateljici. Moderne cure koje ja znam ne žele ništa od onoga što sam ja morala želeti da bih bila prihvaćena kao “normalna”. On, deca i ja dok On ne odluči da su moja bedra mlohava, da izdojene sise ne mogu uznemiriti njegovo međunožje.

Moja bedra su mlohava i sve ostalo visi, ali mene, hvala bogu, jedna sam od retkih odraslih žena koje poznajem, nije briga što On misli o tome. Jednostavno, ne volim Ga više nego sebe. S njim sam ne zato jer je tvrd k’o kamen, on nije sa mnom jer sam od mramora, volimo se. Kad i ako ljubav prestane ni njemu ni meni se neće srušiti svet na glavu.

Osećam se fenomenalno. I tako trideset godina. Sve više žena oko mene kapira da nije cilj naći nekoga ko će te voleti nego naći način kako zavoleti sebe. Kad spoznaš šta te zaista veseli nećeš besomučno tražiti “muža” zato jer naučna istraživanja pokazuju da će ženu u četrdesetoj pre pogoditi grom nego što će naći partnera.

Siroti anketari. Ne kapiraju da bi modernoj, pametnoj, u sebe zaljubljenoj ženi bilo draže da je pogodi grom nego da mora biti “sretno” udata.

Moja Ana, ima trideset i osam godina i radi u bolnici, vikend je provela s…, i ona i ja smo mu zaboravili ime. On joj je nakon svršavanja pedeset minuta objašnjavao kako “Kockaste” treba dočekati u Zagrebu i pevati domoljubne pesme jer su za Hrvatsku “ostavili srce na terenu”.

Lik, kako je Ana rekla, “fenomenalno je*e”, ali ga ipak nije preporučila prijateljicama. Ona je prošla kroz davež, ne moraju i one. A sad zamislite, drage moje, da je onaj gospodin Anin muž, da nakon sek*a neće izaći kroz vrata nego bi sirota Ana godinama morala slušati istu priču i još mu kuvala supu od stare koke, pročitala sam na netu da u “ključalu vodu treba ubaciti kašičicu soka od limuna”…

Jebote! Tu oko nas hiljade sretnih žena, a mediji da bi reč rekli."

(Autor: Vedrana Rudan)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs