Jedno za drugim istraživanja uporno iznose statističke podatke da su žene šefovi manje popularne od šefova muškaraca. Kad se kaže "popularne", misli se da su manje poželjne od strane zaposlenih.
Da mogu da biraju, zaposleni bi više voleli da im šef bude muškarac. Jedno istraživanje je bilo ubedljivo – od 164 ispitanih ličnih asistenata (162 su bile žene i 78 odsto starije od 41 godine) većina je sigurna da bi za šefa birala muškarca i to uz obrazloženje da su žene emotivnije, zahtevnije, da neprestano mora nešto i neko da im se dokazuje, prave se važne, sklone su afektima i preuveličavanju.
Galupovo istraživanje (2006) pokazalo je da bi 34 odsto ispitanih muškaraca za šefa biralo muškarca, a samo 10 odsto ženu. Dok su žene glasale za muškog pretpostavljenog u nešto većem procentu – 40 odsto je za šefa, a 26 odsto za šeficu (ostalima to nije manje-više bitno).
Razloge zašto bi zaposleni pre da rade sa "šefom" nego sa "šeficom" izneli su mnogi psiholozi, profesori menadžmenta, sociolozi. Kada se udruže njihova razmišljanja, dobijete sledeća obrazloženja:Žene kao šefovi imaju manju "širinu" u ponašanju.
- Žene hodaju po veoma uzanoj stazi. Interesantno, ali one su ili nečiji otirači ili su kučke - kaže Robert Saton, profesor na Stanford Univerzitetu.
Samostalni konsultant i poslovni savetnik Klaudija Kočka na to dodaje:
- Činjenica je da se muškarcima nekako lakše oprašta kada su kao šefovi "đubre", nego ženama koje se opisuju kao "kučke" - navodi ovaj izvor.
Problem leži i u pokušaju žene šefa da usvoji karakterisrike muškarca na liderskoj poziciji.
- Žene se trude da budu izričitije, sa više samopouzdanja, pouzdanije, upornije, odlučnije i to im se često obije o glavu u odnosu sa zaposlenima. A kada su prijatne i ljubazne, onda ih često doživljavaju kao "otirače". To je zaista obeshrabrujuće - navodi Saton.
Šeficama je, za razliku od muških šefova, važno šta o njima misle zaposleni i žele to da znaju. Žene su veoma osetljive na tu temu i veoma im je bitno da ih prihvate u radnom okruženju.
