Francuski filozof Blez Paskal (1623-1662) najpoznatiji je po Paskalovoj opkladi, u kojoj dokazuje da je verovanje u Boga najpragmatičnija opcija za svakog čoveka. Međutim, manje je poznata njegova analiza suočavanja različitih gledišta, koja danas bilo kome od nas može pomoći da ubedimo sagovornike u ono što želimo. Trik? Kažite im da su u pravu.
“Kada želimo da nekog ispravimo, da pokažemo drugome da greši, moramo da primetimo s koje strane on gleda na tu stvar, jer na toj strani obično leži i nešto istinito i priznati mu da je u pravu. Ali istovremeno mu moramo pokazati i stranu gde greši. On će biti zadovoljan time, jer on ne zaključuje da je pogrešio, već da je samo propustio da uvidi sve uglove gledanja. Nikoga neće uvrediti ako shvati da nije sve video. Čovek ne voli da greši, i to možda potiče od činjenice da čovek prirodno ne može sve da vidi, i da prirodno ne može da pogreši iz svoje tačke gledišta, jer su percepcije naših čula obično istinite… Ljude je bolje ubediti argumentima koje su sami otkrili nego onima koje su im drugi preneli”.
Da pojednostavimo ovu Paskalovu misao: pre nego što se sa nekim ne složite, prvo istaknite ono u čemu je ta osoba u pravu. A da biste ga ubedili da promeni mišljenje, dozvolite toj osobi da sama otkrije u čemu greši.
Najkraći test inteligencije na svetu: Ova 2 pitanja određuju da li ste natprosečni!
Artur Markman, profesor psihologije sa Univerziteta Teksas u Ostinu, kaže da su obe ove misli potpuno tačne.
“Jedna od prvih stvari koje treba da uradite da biste nekome dali dozvolu da se predomisli, jeste da spustite njihov ‘odbrambeni zid’ i sprečite ih da se ‘petama ukopaju u svoju poziciju’”.
“Ako vam odmah pokažem na koje sve načine niste u pravu, vi nemate motiv da sarađujete. Ali ako vam kažem: ‘Ah, da, imali ste nekoliko stvarno dobrih zapažanja, mislim da su to sve važne stvari’, sada im dajete razlog da sarađuju, a onda ste slobodni da izrazite svoju zabrinutost u vezi sa njihovom pozicijom, ali se rasprava nastavlja u duhu saradnje”, kaže Markman.
On takođe podržava i drugu Paskalovu misao:
“Ako ja imam neku ideju, verujem da sam ja ‘vlasnik’ te ideje, a nasuprot tome je situacija u kojoj preuzmem vašu ideju, i na neki način sam vam priznao autoritet po tom pitanju. Mnogi ne žele to da urade”.
Nikada ne biste pogodili: Ovo su godine kada je samopouzdanje najveće!
Paskalova opklada
Paskalova opklada ili Paskalova teorija o verovanju u Boga govori da je najbolje verovati da Bog postoji. On analizira dve opcije: moguće je verovati u Boga ili ne verovati u Boga.
Iz toga proizilaze mogućnosti:
Veruješ u Boga
– Ako Bog postoji, ideš u raj, što znači beskrajnu dobit
– Ako Bog ne postoji, gubiš, tvoj gubitak je konačan, ali zanemarljiv
Ne veruješ u Boga
– Ako Bog postoji, ideš u pakao, gubitak je beskrajan
– Ako Bog ne postoji, tvoja dobit je konačna, ali zanemarljiva.
I u svojim ostalim delima ovaj matematičar i filozof je pokušavao da dokaže da je hrišćanska vera ispravna. Kritikovali su ga mnogi filozofi, poput Voltera.
Natprosečna emocionalna inteligencija: Imaju je samo ljudi sa ovih 7 osobina!
