Savremene mašine za posuđe imaju pametan senzor koji sam odlučuje koliko treba da traje ciklus pranja i koju će temperaturu koristiti. Čak i kada uvek koristite isti ciklus, na modernoj mašini on nikada neće biti sasvim isti, u zavisnosti od posuđa.
U toku pretpravanja, naime, senzor snima koliko ostataka hrane otpalih sa posuđa ima u mašini.
Logika većine ljudi je da time što speremo ručno ostatke hrane, posuđe u svakom slučaju postaje potpuno čisto posle mašinskog pranja.
Ispostavilo se da je to potpuno pogrešno uverenje. Jer, recimo da ste isprali masne tanjire, a ostavili masnu posudu u kojoj ste kuvali ručak. Senzor u tom slučaju neće biti spreman da očisti tu masnu posudu.
Osim toga što vam posuđe nije savršeno slično, pravite još jedan problem, a sve iz najbolje namere.
Na ovaj način se mašina brže prlja i postaje podložnija razvoju bakterija.
Dakle, savetuju proizvođači, samo uklonite sa posuđa baš, baš velike ostatke hrane i ne ispirite ništa. Umestgo toga, redovno čistite filter i sve će biti u redu.
Prljave sudove redovno isperemo pod mlazom vode, a tek onda ih poređamo u mašinu. Ne samo da time proces pranja postaje duži i teži, nego je to i potpuno bespotreban korak.
