obavezno pročitajte

7 najlepših četinara za dvorište: Ove zimzelene vrste zahtevaju mininum pažnje! (FOTO)

Koje četinare zasaditi u dvorištu? Među najlepšim četinarima na našim prostorima koje svakodnevno viđate u parkovima i zelenim površinama je i sedam koje vam preporučujemo za dvorišta.

Zanimljivosti 08.04.2018. - 13:35h Autor: agroklub.com
Foto: Profimedia

Dekorativni su, oko njih nema posla i odlično se uklapaju u ostale biljke i stabla, čineći lep zeleni talas.

 

I leti i zimi su "živahni", odnosno ostaju zeleni i pod snegom, a to je važno za dvorište kako bi odisalo životom tokom cele godine. Ove biljke pri tom imaju prijatne mirise i baktericidne materije. Ovaj osećaj je isti kada odete na planinu i osetite miris borove šume.

 

Crni bor

foto: Wikipedia / Црни_бор

Crni bor je šumski četinar i najrasprostranjeniji je od svih četinara u Srbiji. Uspeva na kiselim i rastresitim terenima, a može da raste i na preko 1.600 metara nadmorske visine. Ne voli senku i razmnožava se isključivo semenom u šumskim rasadnicima. Može da naraste i do 40 metara visine i ima kubastu krošnju, koja podseća na poluzatvoreni kišobran. Mlade grane su gole i sjajne, pokrivene sitnim ljuspama. Pogodan je za strme terene. U pejzažnoj arhitekturi je značajna vrsta, kako zbog svoje otpornosti, tako i zbog izuzetno tamne boje četina, koje stvaraju efektne kontraste sa vrstama svetlijih boja.

 

Beli bor

foto: Wikipedia / Бели_бор

Beli bor je takođe šumski četinar. Razlikuje se po svetlijoj kori od crnog bora i drugačijim šišarkama kao i po četinama, odnosno iglicama. Raste do 40 metara visine i može da dostigne starost i do 200 godina. Krošnja mu je svetla, razređena. Razmnožava se semenjem od biranih jedinki u šumskim rasadnicima. Podnosi senku i loš kvalitet zemljišta. Beli bor je važan za pošumljavanje i koristi se na ogoljenim peskovitim površinama i kamenjarima. Osim kao veoma kvalitetno drvo u industriji, koristi se kao dekorativno stablo u hortikulturi.

 

Kedar

foto: Wikipedia / Кедар

Kedar je rod iz familije borova. Visoko je zimzeleno drveće sa širokim i nepravilnim krošnjama. Četine odnosno iglice traju od dve do šest godina i mogu biti različitih boja, od žuto zelene do pepeljasto plave. Kod nas je poznat kao ukrasna parkovska biljka, ali se sadi i u prostranim dvorištima. Podnosi gradska zagađenja i nije toliko zahtevan po pitanju staništa. Fiziološku starost kedrovi dostižu tek sa 30- 40 godina. Neke od sorata se razmnožavaju semenjem, a neke isključivo kalemljenjem na podlogu crnog bora i to kosim rezom tokom juna meseca. Vrste kedrova koji se gaje u Srbiji su - Cedrus deadara, C. libani i himalajski kedar.

 

Jela

foto: Wikipedia / Jela

Jela je četinar visokih planina i kisele zemlje. Voli duboka rastresita i humusom bogata zemljišta. Četine su joj glatke, kao i kora. Ne podnosi zasenjivanje, pa se sadi na većoj razdaljini. Razmnožava se semenjem, ali može i reznicama od vršnih grana. Imaju piramidalnu krošnju i brzo rastu. Otporna je na mraz, sušu, imaju dobro razvijen korenov sistem, pa joj ni jaki vetrovi nisu problem. Mogu da se sade "solo" ili u grupama i u kombinaciji sa drugim četinarima.

 

Smrča

foto: Wikipedia / Смрча

Smrča je veoma robusan i snažan četinar. Naraste i preko 30 metara. Najbolja je za pošumljavanje goleti, ali podnosi sve tipove tla. Karakteristična je po tome što do pete godine sporo raste, a nakon toga naglo dostiže svoju maksimalnu visinu, tako da na humusnim zemljištima stablo može dostići i do 60 centimetara u prečniku za 30 godina. Za to vreme u visinu naraste od 20 do 60 metara, mada su viđeni i primerci koji su dosegli i čitavih 95 metara. Korenov sistem je plitak, tanjirast, bez središnjeg korena, što je čini nepouzdanom u regijama sa jakim vetrovima.

 

Ariš

foto: Wikipedia / Larix_sibirica

Ariš je jedini četinar naše flore kome u jesen pred zimu opadaju četine i grane tokom zime budu gole. Služi za pošumljavanje najvećih visina na planinama. Raste do 40 metara, a obim stabla može da bude i do 1,5 metara. Prepoznaćete je po crveno- smeđoj ispucaloj kori i intenzivnom mirisu na smolu. Brzo raste i može da živi čak 600 godina.

 

Tuja - ukrasni četinar

foto: Wikipedia / Thuja

Postoje preko 300 vrsta ukrasnih četinara u hortikulturi, počev od čempresa, pačempresa, loptastih tuja i raznoraznih klonova, pa do ukrasnih kleka, bez ili sa bodljama. Tuja je opšte poznata i često zastupljena u parkovima i privatnim dvorištima. Pripada rodu četinara familije čempresa. Rodu tuja pripada pet vrsta usko do široko konusnih oblika. Sade se u vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu na osunčanim položajima. Za tuje je vrlo važno orezivanje, jer slabo teraju izdanke. Najpogodnija je za formiranje žive ograde i u Srbiji je najčešće za to i upotrebljavaju.

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...