Lepo je znati

Unošenjem slame, u kuću unosite Božji blagoslov: Značenje najlepših običaja za Božić!

Etnolozi otkrivaju šta simbolizuju badnjak, česnica, novčić i pečenica

Zanimljivosti 04.01.2018. - 09:41h Autor: Stil
Foto: Shutterstock

Obredni božićni rituali počinju na Badnji dan kada domaćin donosi badnjak kući, ali ga ne unosi do večere. Drvo kao simbol plodnosti, kako tumače etnolozi, ima pojedine prethrišćanske elemente. Poznato je da su od Božića dani duži i postojao je stari običaj da se pale velike vatre kako bi pomogli Suncu da što pre izađe i da nas ogreje.

 

Slama koja se u kuću unosi zajedno sa badnjakom simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus i veruje se da s njom u kuću dolazi mir i božji blagoslov.

 

Gradski običaji

 

Na selu su običaji više sačuvani, jer domaćin ima dvorište, u bunaru zahvata jutarnju vodu kojom se umiva. U gradu su običaji nešto drugačiji, badnjak se kupi na pijaci i obično se okiti bombonama, a grančica se stavlja i na ikonu. U posudu se simbolično poređa malo slame, lišća od badnjaka, oraha, suvog voća, pospe pšenica i zapali se svećica.

 

Staro hercegovačko jelo: Ćešket se sprema na Badnji dan, a jede na Božić!

foto: Shutterstock

Nekada se hrana na Badnje veče služila na slami rasprostrtoj po podu i jelo se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije bio dozvoljen. Danas se večera služi za stolom, uz upotrebu pribora za jelo. Kod našeg naroda postoji verovanje da se mora poslužiti najmanje 12 vrsta različite hrane i jedno glavno jelo. Običaj je simbolično podsećanje na 12 apostola koji su sa Isusom, sinom Božjim, bili na tajnoj večeri.


Simbolika česnice i pečenice

 

Na božićnoj trpezi nalazi se česnica, koja takođe ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica. Dren koji se stavlja u česnicu simbolizuje zdravlje, a zlatnik ili novčić blagostanje.

 

Prema tumačenjima naših etnologa, pečenica vodi poreklo iz vremena mnogoboštva, a naša crkva je običaj prihvatila i blagoslovila. Kod Srba je to najčešće pečeno prase, a postoji i zanimljiva narodna priča otkuda baš ovaj običaj. Za vreme božićnih praznika, naime, posećuju se samo najbliži prijatelji ili rodbina. U tursko vreme, Turci nisu bili poželjni gosti. Kako nisu jeli svinjetinu, jer im vera to zabranjuje, nisu hteli da uđu u kuću gde se na ražnju okretalo prase. Smatrali su te kuće poganim i porodica je bila bezbedna od nepoželjnih turskih gostiju.

 

Za zdravlje ukućana

 

Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika u pojedinim krajevima Srbije veruje se, da bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka, ne sme da se čuje svađa i svi poslovi trebalo bi da se obavljaju u tišini. Svaka domaćica, tog dana, kupi ponešto novo za kuću. Obično je to sud u kome se napravi česnica, koja je simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i opšteg blagostanja porodice.

 

(Stil.kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...