Obavezno ga posetite

Tri puta se digao iz ruševina, isceljuje sve bolesti vernika: Čudesni manastir Svetog Romana! (FOTO)

Pored groba svetog Romana, pošto se pročulo da je mesto čudesnih isceljenja, podignuta je najpre crkva posvećena Blagovestima, a ubrzo potom i manastir, jedna od najvećih i najstarijih srpskih svetinja
Zanimljivosti 06.06.2016. - 11:16h Autor: Stil / Politika.rs
Foto: Youtube Printscreen / Јовица М

Udaljen od magistralnih drumskih saobraćajnica, a blizu železničke pruge Beograd–Niš i uz samu desnu obalu Južne Morave, manastir Sveti Roman pleni svojom tišinom i mirom.

 

Nastanak ovog manastira vezuje se za vreme od pre skoro 11 vekova. Tu se upokojio Roman, učenik Ćirila i Metodija još u desetom veku.

 

Lekovito ulje iz Manastira Rakovica: Čuda i isceljujuće moći Svetog Nektarija Eginskog

 

Ikona Svetog Romana, Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Ikona Svetog Romana, Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

Pored groba svetog Romana, pošto se pročulo da je mesto čudesnih isceljenja, podignuta je najpre crkva posvećena Blagovestima, a ubrzo potom i manastir, jedna od najvećih i najstarijih srpskih svetinja. Pisani tragovi o manastiru vode čak u 1020. godinu, kada se pominje u hrisovulji koju je izdao vizantijski car Vasilije Drugi.

 

Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

U burnim vremenima i ratnim pohodima manastir kod sela Đunis, na sredokraći puta od Aleksinca prema Kruševcu, više puta je rušen, opustošen i zapuštan. Prema predanju, posle prvog rušenja obnovio ga je upravnik konjušnice kneza Lazara, nekoliko godina pre Kosovskog boja. Slučajno je Lazarev sluga, sa bolesnim nogama, naišao na grob svetog Romana i zidine oštećenog manastira.

 

Najmanja crkva na svetu nalazi se u Srbiji: Čudesna Marinica, najlepši biser planine Golije (FOTO)

 

Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

Poklonio se, okupao u vodi i, kažu, ozdravio. Zato je rešio da obnovi manastir. Ali, 1448. godine crkvu opet ruše, ovoga puta Turci. Manastir ostaje i u njemu je u tursko doba u 19. veku organizovano zbrinjavanje siromašne i dece bez roditelja, nešto poput škole i internata, sve do kraja Prvog svetskog rata, 1918. godine.

 

U međuvremenu beg Đorđe Pile dobio je dozvolu od sultana 1791. godine da obnovi crkvu, a kasnije je i knez Miloš zdušno pomagao obnovu manastira i izgradnju impozantnog zvonika, za koji je poklonio 1852. godine jedno veliko zvono.

 

Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

U zvoniku je decenijama postojala bolnica za pacijente obolele duše... Sve vreme u 19. i na početku 20. veka manastir Sveti Roman bio je bolnica, pribežište stanovnika pred progonom od okupatora, a jedno vreme i ratni štab srpskih oslobodilačkih vojski...

 

Jedan od prvih živopisa, iz 1795. godine, pronađen je u pevnicama i potkupolama manastira. Noviji je rađen 1831. godine.

 

Kapela - grobnica svetog Romana živopisana je zahvaljujući upornom jeromonahu Nikodimu, a smatra se da ispod više slojeva maltera i kreča ima fresaka iz srednjeg, možda i ranijeg doba. Prema zapisima iz 1860. godine ikonostas u ovom manastiru imao je tri velike prestone, i 12 manjih ikona u frizu.

 

Šta obući i kako se ponašati u poseti manastiru Ostrog: Mesto koje zrači mirom!

 

Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

Sadašnji ikonostas urađen je 1925. godine i delo je ruskog umetnika Andrije Bečenka.

 

Pored crkve u manastiru nalaze se kapela svetog Romana i u njoj njegove mošti. U manastirskoj porti su grobovi monaha Simeona Svetogorca, preminulog u Svetom Romanu 1889. godine, kao i srpskog vojskovođe Vuča Žikića, poginulog u Prvom srpskom ustanku, u Boju na Deligradu, 1808. godine.

 

Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic
Foto: Youtube printscreen / Dejan Gavrilovic

Govori se da je u porti manastira Sveti Roman kod Đunisa pokopano i plemićko srce ruskog dobrovoljca u srpsko-turskim ratovima, pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, poginulog 1876. godine kod Adrovca, blizu Aleksinca. Rajevski je Lavu Tolstoju bio inspiracija i kao Vronski jedan je od glavnih likova u romanu Ana Karenjina.

 

Ovo je godinama mesto pravog hodočašća vernika i stanovnika cele Srbije. Na česmama ovog isceljujućeg mesta, za mesec dana umije se i okrepi svetom vodom preko 35.000 posetilaca, jer se i dalje tvrdi da je ta voda lekovita i da, uz molitvu i post, leči sve bolesti, o čemu su svedočili mnogi vernici.

 

Ruski protojerej otkrio: Čemu služi sveta voda i kako razlikovati verski obred od sujeverja

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs