Molebni sa osvećenjem vode služe se tokom cele godine, naročito za krsne slave i velike praznike.
Međutimm, veliki broj ljudi, čak i velikih vernika, ne znaju kako se pravilno koristi i čemu zaista služi.
Odgovor na sva pitanja koja se tiču ovog verskog običaja dao je ruski protojerej Igor Gagarin.
Zašto voda?
Na grčkom sveta voda se zove agijazma (Αγίασμα), u bukvalnom prevodu - svetinja. Svetinjom se zove ono što je ispunjeno blagodati Božijom. To mogu biti mošti svetaca, ikone, miro, nafora. Ali ipak, prvenstveno, pod „svetinjom“ „agijazmom“, podrazumeva se voda, nad kojom je izvršen čin vodoosvećenja.
Po svojim fizičkim kvalitetima i ukusu, sveta voda se ničim ne razlikuje od obične. Istina, ona ostaje sveža mnogo duže od obične vode, ali stvar uopšte nije u tome. Znam slučaj, kada se i sveta voda pokvarila, i to me nimalo nije podstaklo da sumnjam u to da je zaista bila osvećena.
Šta se dešava kada obična voda postaje sveta?
Odgovoriti na ovo pitanje nije teško, ukoliko se obrati pažnja na reči molitvi koje sveštenik čita pri njenom osvećenju. Evo prvih od njih:
Za osvećenje ove vode silom, i dejstvom, i silaskom Svetoga Duha, pomolimo se.
Kako se osveštava dom, šta je anafornik: Pravoslavna porodica u kući mora da ima ovih 9 stvari!
Silazak Svetoga Duha
Kada se taj silazak dogodio prvi put, kada je Sveti Duh sišao na dvanaest učenika Gospoda, oni su postali drugi ljudi, jaki, neustrašivi, s plamenom verom i željom da propovedaju celom svetu.
Svetim duhom svaka duša živi... - peva se u jednom od često ponavljanih pesama Svenoćnog bdenija. Sveti Duh se spušta na običnu vodu i čini je neobičnom, čini je svetinjom, koja sa svoje strane prenosi blagodat svemu čega se dotiče. U početku osveštavamo običnu vodu, čitajući nad njom molitve, uranjajući krst u nju. A potom, već ta sama voda prenosi blagodat svemu što prskamo njom.
Zašto svetinjom postaje, pre svega, voda? Zar je samo ona sposobna da primi u sebe Silu Božiju? Naravno da ne, ne samo ona. Na prazničnoj Večernjoj mi osveštavamo pet hlebova, pšenicu, vino i jelej (ulje). Postoji još i neuporedivo više osvećenje: kada na liturgiji hleb i vino postaju Telo i Krv Hrista. Ali od svih zemaljskih elemenata, voda ima poseban značaj. Pojam „voda“ i „život“ su neodvojivi jedan od drugog. To je jasno svakome. Pored toga, opšte je poznato da se i mi sami sastojimo skoro 80% od vode.
Ptica donosi zdravlje, cvet dobru decu: Šta znače ukrasi na slavskom kolaču
Zašto treba osveštavati automobil?
Tako možemo dobiti da kroz veru provlačimo i sujeverje. Kroz pobožnost - magiju. Pri tom, ovo drugo se maskira prvim. Kako razlikovati jedno od drugog? I jedno i drugo je usmereno na nematerijalni svet, na duhovno, natprirodno. Često se koriste iste reči, pojmovi, forme. Stanovi savremenih magova su okićeni ikonama, knjige zaklinjanja, koje se često mogu naći u knjižarama, obiluju pominjanjem Svete Trojice, Bogorodice, svetih ugodnika.
Od učesnika magijskog dejstva se ne zahteva nikakav duhovni napor, nikakav podvig, promena načina života, pokajanje. Tamo je glavno - pravilno izvršiti ritual, pročitati određene reči, izvršiti određene pokrete telom. Vera ukazuje na to da ne živi "Bog zbog mene", već "ja zbog Boga".
Pri magijskom prilazu, čovek već nije Božiji poslušnik, već se Božanstvo doživljava kao neka sila, čija je namena da pomaže čoveku, da ga čuva i štiti, leči, i razrešava njegove probleme. Od čoveka se traži da samo pravilno izvršava "služenje Bogu". Te reči sam stavio pod navodnike zato što, zapravo, to ni nije služenje Bogu, iako se izvršava korišćenjem svete vode, ikona, krsnog znamenja.
Svetom vodom mi prskamo naše stanove, da bi oni postali ne samo naši, već i Božiji. Da bi svi stanari u osvećenom stanu mogli da kažu jedni drugima: "Hristos je među nama" - "I jeste i biće". Tužno je to, što za mnoge ljude, koji zovu sveštenika da im osvešta stan, taj obred, takođe, primaju kao magiju.
"Osveštajte, baćuška, naš stan, jer smo nekako stalno bolesni ovde! I razne neprijatnosti doživljavamo.
Ruski naučnici dokazali da je molitva lek: Obnavlja ceo organizam, smanjuje stres i pruža sigurnost
Smisao dolaska sveštenika kod takvih ljudi postoji samo onda, ako on iskoristi tu situaciju za prvu propoved, radi toga, da bi počeo razgovor o Hristu, o Jevanđelju, o pokajanju. Dobro je to što Jevanđelje "o Zakheju", koje se čita u vreme čina osvećenja stana, daje odličan povod da se počne takav razgovor.
Mi osveštavamo, prskajući agijazmom (svetom vodom), razne stvari, koje koristimo u svakodnevnom životu. Delom su to i automobili. O ovom poslednjem, često se mogu čuti skeptične primedbe. Da, zaista to izgleda kao pobeda magije. Ljudi, koji se često nikada nisu ni prekrstili, dolaze na novim automobilima i mole da ih osveštaju.
Zapravo u tome nema ničeg lošeg, što čovek koji počinje da vozi automobil, a to je odgovorna i opasna aktivnost, moli blagoslov Božiji, njegovu pomoć i zaštitu. I molitva, koja prati prskanje svetom vodom, naravno da je ispravna i neophodna aktivnost pred početak takve vožnje. Ali uvek se trudiš da objasniš vozaču da, ukoliko se tim prskanjem sve i završi, osobite pomoći i zaštite ne može da očekuje. A posle već sam čovek odlučuje da li će to osveštanje biti njegov prvi korak na dugom i teško putu ocrkovljenja, ili danak rasprostranjenom sujeverju, kao da će ga prskanje svetom vodom i čitanje sveštenikom nekakvih tajanstvenih reči, samo po sebi izbaviti od nevolja i nesreća.
Zašto Srbi slave slavu: Jedinstvena tradicija koja krasi naš narod!
Iz iskustva je poznato, kako se svaka nečista sila boji svete vode, ovozemaljski duhovi zlobe. Ali tamo gde nema iskrenog pokajanja, molitve, zli duh, koga su izgnali, uvek se vraća.
Kada nečisti duh izađe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga. Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izašao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog (Jevanđelje po Mateju 12: 43-45).
Za one koji veruju
Glavna namena vode je da gasi telesnu žeđ. A šta je sa duhovnom žeđi?
Običnom vodom nju nećemo ugasiti. Ona se gasi Duhom Svetim, i kada pijemo svetu vodu, to je, takođe, jedan od načina sticanja Svetog Duha. Jer nije slučajno Sam Gospod više puta upoređivao Svoju blagodat s vodom. Setimo se priče o Samarjanki, iz 4. glave Jevanđelja po Jovanu. Ili takve reči gospoda, koje se čitaju na prazničnoj liturgiji na Svetu Trojicu, u taj dan, kada se sećamo silaska Svetog Duha na apostole:
...Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo... (Jevanđelje po Jovanu 7: 37-39)
Ove reči o vodi govore slikovito, ali za pravoslavne hrišćane osveštana voda je dragocena zbog toga što je ispunjena silom Duha Svetog. I obratite pažnju na sledeće reči navedenog citata:
...Koji me veruje..., ...koji veruju u ime Njegovo...
6 čudesnih ikona Majke Božije: Za izlečenje i decu molite se Bogorodici Bođanskoj (FOTO)
Možemo li prskati svetom vodom neverujuće ili predstavnike drugih religija? Nameće se pitanje: "A zašto?" Ja, čak i pri velikom naporu, ne mogu naći makar iole razuman odgovor.
Vera u Isusa Hrista, vera u Jevanđelje čini nas sposobnim da primimo blagodat, koju donosi sveta voda. Prskati njom ili pojiti one koji ne veruju je besmisleno, i čak uvredljivo, kako za svetinju, tako i za čoveka. Sam Gospod nikada ne narušava slobodu čoveka, pa zar možemo onda mi to sebi da dozvolimo?!
Čitajući molitvu osvećenja nad posudom s vodom, sveštenik moli Gospoda:
...Učini, da ona silom, dejstvom i blagodaću Presvetog Duha, bude svim rabam tvojim koji je s verom piju, uzimaju i prskaju se njom, na oproštenje grehova, oslobađanje od strasti, izbavljenje od svakog zla, umnožavanje vrlina, isceljenje od bolesti; na osvećenje i blagoslov doma i svakog mesta – na odagnanje svih štetnih i pogubnih isparenja, i na sticanje blagodati tvoje.
Šta dodati tome? Šta može biti blagotvornije od gore navedenih blaga, koja se nadaju da prime oni koji je "piju, uzimaju i prskaju se"? Namerno sam izdvojio reči "s verom". Po veri našoj će nam i biti dato.
