Čini se da je biti žena bez supruga kasnih 30-ih zahtevalo daleko više posla nego što današnje žene mogu da zamisle. Bilo je toliko pravila, nekih smešnih, drugih uvredljivih, da nam nije jasno kako su uspevale da se uopšte udaju, a da ne govorimo o očekivanjima nakon venčanja.
Kao i danas i te predratne 1938. godine su se koristile knjige samopomoći, mali vodiči za srećniji život. Razlika je u sadržaju, mada pravilo o nenapijanju na prvom sastanku važi i u XXI veku.
Tadašnjim ženama se savetovalo da ne pominju odeću, već da laskaju svom muškarcu i pričaju samo o temama za koje vide da su njima zanimljive. Učtivost se podrazumevala, kao i kontrolisanje emocija. Plakanje i pokazivanje emocija ne prija muškarcima, pa je zato bilo potpuno neprihvatljivo. Čak i ako vam je dosadno, važno je da razgovor prija muškarcu.
Pokazivanje ljubavi je takođe bilo neukusno, a šminkanje u javnosti gotovo nezamislivo. Čekanje nije bilo u rasporedu muškaraca, pa se žensko kašnjenje nije tolerisalo, iako su morale da peglaju čarape i naravno, uvek dočekaju partnera sa osmehom.
Možda i najsmešniji savet je da nikada ne ometate muškarca dok igra, jer mu narušavate koncentraciju. Pogledajte ilustracije iz ovog priručnika, ali ih ne pokazujte vašem muškarcu, kako ne bi dobio čudne ideje.
