Ukoliko se u razgovoru u kom učestvuje više ljudi pomene nečija lepota, u najvećem broju slučajeva će se povesti rasprava.
Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo i zbog čega: naša percepcija toga da li je neko privlačan ponajviše je rezultat ranijih iskustava.
U okviru ovog istraživanja, stručnjaci analizirali 547 pari jednojajčanih blizanaca i 214 pari dvojajčanih. Svi učesnici studije posmatrali su lica 98 muškaraca i 102 žene i ocenjivali ih u skladu s time koliko su im privlačni. Stručnjaci su dobijene rezultate pojedinaca uporedili s prosečnim rezultatima i doneli zanimljiv zaključak: dve nasumično odabrane osobe se slažu u vezi s time koliko je neko privlačan u 48 odsto slučajeva.
Žena koja osvaja svakog muškarca: Šta to jednu damu čini lepom!
Kako bi utvrdili utiče li genetika na to koliko nekoga smatramo privlačnim, naučnici su istraživali šta karakteristikama privlačne osobe smatraju blizanci, a zatim uporedili rezultate dvojajčanih i jednojajčanih blizanaca. Interesantno je da su rezultati pokazali da se jednojajčani blizanci češće od dvojajčanih slažu u vezi s time da li je neka osoba privlačna - što znači da genetika igra značajniju ulogu nego što smo mislili, ističe Lora Džermin iz Opšte bolnice „Masačusets“ u Bostonu, autorka ove studije.
Dakle, genetika jeste važna, ali ne treba zaboraviti ni okruženje: čak i blizanci koji su odrastali u istim kućama, ali imali drugačija individualna okruženja (kao što su krugovi prijatelja), izgradili su drugačija viđenja lepote. Pored toga, ranije istraživanja su pokazala da, ukoliko nečije lice povežemo s nečim pozitivnim, smatraćemo ga privlačnijim.
Ukoliko sve to uzmemo u obzir, moguće je da je iskustvo još važnije od genetike kada je u pitanju shvatanje lepote, smatraju stručnjaci.
Džaba vam lepota: 11 stvari bez kojih i najlepša žena izgleda ružno!
