Marija je napravila kuću od blata, slame i starih flaša: Spolja izgleda neobično, a unutra je pravo malo remek-delo

Marija-Frans Roa napravila je neobičnu kuću na skrivenoj lokaciji na ostrvu Vankuver u Kanadi, koristeći prirodne i reciklirane materijale. U izgradnji su joj pomagali brat Aleks i prijatelji, a za zidove su koristili glinu, pesak i slamu, odnosno tradicionalnu tehniku poznatu kao cob.

Marija-Frans Roa sama je učestvovala u gradnji kuće

Danas je veoma retko da vlasnik sam učestvuje u izgradnji sopstvene kuće, a još je neobičnije kada se odluči za prirodne materijale umesto klasičnih građevinskih rešenja.

Upravo to je uradila Marija-Frans Roa.

Uz pomoć svog brata Aleksa i velikog broja prijatelja, Marija-Frans Roa postepeno je gradila svoj dom, nastojeći da u što većoj meri koristi materijale koji su joj bili dostupni u okolini.

Kako je sama objasnila, želela je da koristi lokalne prirodne materijale, pa su za zidove kuće upotrebljeni glina, pesak i slama.

Zidovi od blata, peska i slame

Osnovu zidova kuće Marije-Frans Roa čini tradicionalna mešavina gline, peska i slame, poznata kao cob.

Ovakav način gradnje koristi prirodne materijale i vekovima je poznat u različitim delovima sveta. Marija-Frans Roa odlučila je da ovu tradicionalnu tehniku primeni u izgradnji svog doma, ali je istovremeno kombinovala sa savremenim idejama o održivosti i ponovnoj upotrebi materijala.

Stare flaše postale deo zidova

Jedan od najzanimljivijih detalja kuće Marije-Frans Roa jesu prazne staklene i plastične flaše, koje su korišćene kao ispuna u zidovima.

Pored njih, tokom gradnje korišćeni su i reciklirano drvo, polovni prozori i izolacija. Čak su i polomljeni delovi trotoara dobili novu namenu – Marija-Frans Roa i njeni pomagači složili su ih i iskoristili za temelje kuće.

Na taj način veliki broj materijala koji bi inače postao otpad dobio je potpuno novu funkciju.

Marija-Frans Roa želela je da smanji količinu otpada

Za Mariju-Frans Roa održivost nije predstavljala samo izbor prirodnog materijala za zidove. Tokom čitavog procesa gradnje trudila se da ponovo iskoristi ono što već postoji.

Staro drvo, polovni prozori, flaše, delovi građevinskog materijala i drugi elementi pronašli su svoje mesto u njenom domu.

Iako je za pojedine delove kuće bilo neophodno nabaviti nove materijale, Marija-Frans Roa uspela je da ponovnom upotrebom značajne količine materijala smanji otpad i potrebu za kupovinom novih proizvoda.

Kuća Marije-Frans Roa prilagođena je prirodi

Marija-Frans Roa vodila je računa i o položaju kuće u odnosu na Sunce tokom različitih godišnjih doba.

Ideja je bila da se prirodna toplota i svetlost što bolje iskoriste, kako bi prostor bio prijatniji za život, ali i kako bi se smanjila potreba za dodatnim zagrevanjem.

Zbog toga je kuća Marije-Frans Roa primer pristupa u kojem se ne razmišlja samo o tome od čega će objekat biti napravljen, već i o tome kako će funkcionisati u svom prirodnom okruženju.

„Bilo je mnogo posla, ali vredelo je“

Gradnja ovakvog doma zahtevala je mnogo vremena, fizičkog rada i strpljenja. Marija-Frans Roa nije skrivala da je čitav proces bio veoma zahtevan.

Ipak, zadovoljstvo nakon završetka bilo je, prema njenim rečima, ogromno.

Poseban osećaj pruža činjenica da je veliki deo kuće napravila sopstvenim rukama, zajedno sa bratom i prijateljima. Zbog toga je Marija-Frans Roa svoj dom mogla da prilagodi sopstvenim potrebama i ukusu, umesto da se prilagođava unapred definisanom prostoru.

Upravo zbog toga ova kuća za nju nije samo mesto za život, već i rezultat višegodišnjeg truda, kreativnosti i želje da pokaže da se udoban dom može napraviti i uz mnogo manje oslanjanja na nove materijale.

Neobičan dom postao je simbol održivog života

Kuća Marije-Frans Roa danas predstavlja zanimljiv primer drugačijeg odnosa prema stanovanju. Glina, pesak i slama čine osnovu zidova, dok su stari prozori, reciklirano drvo, flaše i drugi materijali dobili novu svrhu.

Marija-Frans Roa pokazala je da održiv život ne mora nužno da znači odricanje od udobnosti, već da uz kreativnost i mnogo rada prirodni i reciklirani materijali mogu postati deo toplog i funkcionalnog doma.

Njen neobičan projekat dokumentovan je i u filmu „The Little Things“, koji prikazuje proces nastanka kuće i način na koji je Marija-Frans Roa, uz pomoć svojih najbližih, od prirodnih i ponovo iskorišćenih materijala napravila svoj jedinstveni dom.

Održivost je bila glavni pokretač

Ekološka održivost je velika pokretačka snaga u vašem životu, ali i glavna poruka filma „The Little Things“. Na koji način vaša kuća odražava tu ideju?

Pošto moj način života, zbog stalnih putovanja i činjenice da profesionalno bavljenje snoubordingom podrazumeva mnogo kretanja, može da ostavi prilično veliki uticaj na životnu sredinu, želela sam da pronađem druge načine na koje mogu da napravim pozitivnu promenu u svom životu. Zbog toga sam počela da istražujem različite mogućnosti i shvatila da bi bilo lepo da svoj dom napravim na mnogo promišljeniji i odgovorniji način.

Želela sam da pokušam da što više smanjim uticaj same gradnje na životnu sredinu, umesto da napravim kuću na klasičan način, uz veliku potrošnju novih materijala i stvaranje dodatnog otpada. Činilo mi se da je izgradnja sopstvenog doma odlična prilika da svoje stavove o održivom životu zaista primenim u praksi.

Ideju je dobila iz knjige o prirodnoj gradnji

Kada ste došli na ideju da napravite upravo ovakvu kuću i zbog čega ste se odlučili za nju?

Kuće napravljene od blata, odnosno cob kuće, zapravo nisu nikakva novost. Na taj način su svoje domove gradile mnoge civilizacije pre nekoliko stotina godina, a takva tehnika koristi se i danas. Ovakve kuće mogu se pronaći u Meksiku, na Novom Zelandu, u Australiji, Evropi i praktično širom sveta.

Neke od njih stare su nekoliko stotina godina, a i dalje stoje, što je za mene bilo veoma fascinantno.

Prvobitnu ideju dobila sam kada mi je prijatelj pokazao knjigu o ljudima koji su počeli da obnavljaju stare tehnike gradnje i koriste ih za pravljenje prelepih, malih kuća. Ta ideja me je odmah zainteresovala.

Nakon toga sam pohađala jednonedeljni kurs grupe Mudgirls, koju čine žene koje na ostrvu Vankuver podučavaju druge održivoj gradnji. Nisam provela ni ceo prvi dan na kursu, a već sam se potpuno zaljubila u ovu tehniku i shvatila da želim da napravim sopstvenu kuću u kojoj ću jednog dana živeti.

Život između Vistlerа i ostrva Vankuver

Koliko vremena godišnje provodite u toj kući?

Tokom zime uglavnom boravim u Vistleru, koji je moja baza kada je reč o snoubordingu. Na ostrvo Vankuver vraćam se tokom leta i jeseni.

Na taj način, zapravo, imam najbolje od oba sveta – zimi sam tamo gde mogu da se bavim onim što volim, dok ostatak godine provodim u svom domu okruženom prirodom.

Kuća je okružena šumom, planinama i okeanom

Vaša kuća nalazi se na mestu koje na neverovatan način pokazuje koliko je priroda Kanade očuvana. Šta se nalazi u blizini vašeg doma? Da li su fotografije na kojima ronite nastale upravo u njegovoj blizini?

Da, fotografije su snimljene upravo u tom kraju. To mesto je zaista neverovatno.

Fotografije sa ronjenja nastale su na prelepoj reci u kojoj svakog leta volimo da plivamo. To je jedno od najčarobnijih mesta koja sam ikada videla.

Na ostrvu Vankuver ima toliko toga da se vidi i istraži. Tu su prašuma, planine, divlje životinje i neverovatno lepi predeli okeana, koji zaista ostavljaju bez daha.

Osećam ogromnu zahvalnost što mogu da živim u tako očuvanom i čistom prirodnom okruženju. Boravak u zdravoj i netaknutoj prirodi na mene deluje veoma lekovito – istovremeno me smiruje, ali mi daje i novu energiju.

„Kao da sam dobila kućicu na drvetu iz svojih snova“

Kako život u ovakvoj kući utiče na vašu svakodnevicu u poređenju sa životom u Vistleru ili Kvebeku, odakle potičete?

Kuća u tom trenutku još nije bila u potpunosti završena, pa je Marija-Frans Roa planirala da u njoj počne da živi tokom cele godine od narednog leta. Ipak, već nakon toliko vremena provedenog u njoj mogla je da kaže da je život u takvom prostoru potpuno drugačiji.

Posebno joj prija to što je sa svih strana okružena prirodom i što živi u malom, toplom i prijatnom prostoru koji joj daje osećaj da ne zauzima i ne narušava prirodno stanište oko sebe.

„Sve što vidim kroz prozore su zeleni drveće svuda unaokolo! Osećam se kao dete koje je dobilo kućicu na drvetu iz svojih snova“, opisala je svoj doživljaj doma.

Priroda joj je praktično stalno pred očima. Oko kuće može da vidi i čuje brojne ptice, dok se u neposrednoj blizini nalaze divlje bobice i pečurke.

Za nju je upravo ta povezanost sa prirodom jedan od najlepših aspekata života u kući koju je sama napravila.

Osim što je prirodna gradnja imala pozitivan uticaj na njenu povezanost sa okruženjem, Marija-Frans Roa istakla je i jednu veoma praktičnu prednost ovakvog načina života.

Izgradnja ovakve kuće mnogo je jeftinija od izgradnje velike, standardne kuće, zbog čega nema ni ogromne hipoteke koja bi vlasnika godinama opterećivala.

 Stil / Exploring Alternatives