"Moju bebu su izmerili i stavili u crnu kesu kesu, nisam je ni zagrlila": Marija Mandić je u 9. mesecu doživela najveću bol za jednu majku

Influensarka i tiktokerka Marija Mandić prvi put je javno, kroz suze i sa velikim emotivnim teretom, progovorila o tragediji koja joj je zauvek promenila život. U iskrenoj i potresnoj ispovesti otvorila je dušu i podelila iskustvo koje, kako kaže, nosi u sebi već godinama – gubitak tek rođene bebe.

Kako je sama priznala, Mariji je bilo potrebno mnogo vremena da pronađe snagu da o ovom bolnom iskustvu govori javno. Tokom protekle tri godine nosila je taj teret u tišini, pokušavajući da pronađe način da nastavi život, uprkos neizmernoj boli.

Iako je ranije govorila da je trudnoća protekla uredno, bez komplikacija, i da je beba rođena u terminu, neposredno pre porođaja dogodio se neočekivan i dramatičan obrt koji je zauvek promenio tok njenog života.

Njena ispovest pokazuje koliko je teško suočiti se sa gubitkom, ali i koliko je važno pronaći način da se o takvim temama govori – kako bi se pružila podrška drugima koji prolaze kroz slično iskustvo.

– Najteže mi je što sam poslušala savete sa kojima se nisam slagala. Od samog početka želela sam da vidim svoju bebu, da je fotografišem i dostojno sahranim, ali me niko ništa nije pitao. Odluke su doneli drugi i to je nešto sa čim nikada neću moći da se pomirim – rekla je kroz plač.

Najteži trenutak – suočavanje sa realnošću

U emotivnom obraćanju, Marija je opisala trenutke koje nikada neće zaboraviti. Istakla je da joj je najteže bilo to što nije uspela da se izbori za sopstveni osećaj i želju da se oprosti od svoje bebe na način koji bi joj doneo bar malo mira.

U svetu psihologija, ovakva iskustva često ostavljaju duboke posledice, jer roditelj prolazi kroz proces gubitka bez mogućnosti da na tradicionalan način započne proces žaljenja.

Marija je kroz suze priznala da joj je najteže to što nije imala priliku da vidi svoju bebu, da je zagrli ili zadrži uspomenu koja bi joj pomogla da se nosi sa tugom.

Porodaj i trenuci koje pamti zauvek

- U katastrofalnom sam stanju, teško je pa je teško. Sada ću ispričati sve što imam, što se povlačenja sa društvenih mreža sama ću o tome odlučivati, nemojte to da komentarišete. Hoću da kažem trudnicama da se ne plaše, da ne slušaju tuđe priče. Ja sam imala zakazano CTG 13. a 15. mi je bio termin porođaja. 12. sam bila u selu, sve je bilo dobro, beba se mnogo pomerala i tu noć je bilo sve okej. Ujutru sam došla na CTG, a beba se taj dan nije pomerala, nisu mogli da je nađu. Dali su mi slatko, misleći da se beba sakrila ali se tada ništa nije desilo - rekla je Marija u videu objavljenom na TikToku i nastavila:

- Brzo su me odveli kod doktora koji mi je rekao nemam lepe vesti. Verujte mi u tom trenutku ništa mi nije bilo jasno, osećala sam se kao u nekom filmu, počela sam da plačem. Ja sam Mikiju rekla da dođe, reč nisam mogla da kažem od plakanja. Celu moju trudnoću je sve bilo u redu, i sa plodovom vodom. Pretpostavili su da je pupčana vrpca jer nema šta drugo. To je bilo oko 12 popodne, u pola 1 sam dobila prvu tabletu za otvaranje. Posle sam dobila i drugu, posle nekog vremena su mi krenuli bolovi, međutim oko 11,12 krenuli su jači bolovi. Koliko god da mi je teško, još teže mi je da dobijam pitanja 'Šta se desilo sa bebom, jesi li se porodila'.Uglavnom ukoliko niste shvatili, beba je već umrla u meni, nije bila živa".

Kako je opisala, porođaj je trajao celu noć i obavljen je prirodnim putem, uz epidural. Međutim, ono što je trebalo da bude najlepši trenutak u životu, pretvorilo se u najteže iskustvo sa kojim se ikada suočila.

Svaki trenutak iščekivanja da beba zaplače, svaki otkucaj srca i svaka tišina dodatno su pojačavali njenu unutrašnju borbu i bol. Njeno telo reagovalo je fizički na stres i emotivni pritisak, dok je u njoj rasla spoznaja da se nešto strašno dešava.

Odluke koje je teško prihvatiti

Jedan od najtežih delova njene ispovesti odnosi se na odluke koje su doneli drugi ljudi u trenutku kada je ona bila ranjiva i iscrpljena.

Marija je istakla da joj je bilo sugerisano da ne vidi bebu, uz obrazloženje da bi joj to dodatno otežalo bol. Međutim, ona je želela drugačije – želela je da se oprosti, da vidi svoje dete, makar na kratko, i da sačuva uspomenu koja bi joj značila u procesu žaljenja.

Najteži trenutak nakon porođaja

Jedan od najpotresnijih trenutaka koje je opisala jeste trenutak nakon porođaja. Dok je bila iscrpljena i u šoku, doživela je prizor koji joj se, kako kaže, zauvek urezao u sećanje.

– O tome gotovo nikada ne pričam, jer znam kako se svaki razgovor završi i nemam snage za utehu. Kada sam je videla, samo sam plakala. Bila je prelepa. Kada sam kasnije gledala svoje fotografije iz vremena kada sam se rodila, shvatila sam da liči na mene. To mi je dodatno slomilo srce – ispričala je.

Posebno joj je, kaže, ostao urezan trenutak nakon porođaja, koji nikada neće zaboraviti.

– Izmere bebu, a onda dolazi najgori deo. Bila sam iscrpljena i u šoku, a neko je uzeo crnu kesu i stavio moju bebu unutra, kao da je predmet. Ne znam da li je to pravilo ili samo moj slučaj, ali taj prizor me i danas proganja. Nisam je ni držala u naručju i to je rana koja nikada neće zarasti – rekla je kroz suze.

Ovaj deo ispovesti pokazuje koliko su takvi trenuci osetljivi i koliko je važno imati empatiju i razumevanje prema roditeljima koji prolaze kroz gubitak.

Traume koje ostaju zauvek

Marija je naglasila da možda najveća trauma nije ni sam izgled bebe, ni okolnosti, već činjenica da danas nema jasnu sliku svog deteta u mislima.

U psihološkom smislu, gubitak se često manifestuje kroz nedostatak „zatvaranja kruga“, što otežava proces tugovanja i prihvatanja gubitka.

Takođe je priznala da joj je posebno teško što nije imala priliku da zadrži bebu u naručju – trenutak koji mnogi roditelji smatraju najintimnijim i najvažnijim oproštajem.

Odluka da podeli svoju priču

Iako joj svaki razgovor o ovoj temi ponovo otvara rane, Marija je odlučila da svoju priču podeli javno kako bi pomogla drugima.

Njena namera nije samo da ispriča sopstvenu bol, već i da pruži podršku ženama koje su prošle kroz slične gubitke, pokazujući da u toj tišini nisu same.

Takve ispovesti često imaju terapeutski efekat – kako za osobu koja govori, tako i za one koji slušaju i pronalaze deo sebe u njenoj priči.

Novi početak i snaga majčinstva

Nakon teškog životnog perioda, Marija je uspela da pronađe snagu da nastavi dalje. Danas je majka dve devojčice – Iskre i Daše – koje joj donose radost i daju novi smisao životu.

Na društvenim mrežama često deli trenutke porodične sreće, pokazujući koliko joj je majčinstvo danas dragoceno i koliko joj je pomoglo da ponovo pronađe osmeh.

Inače, Marija je na svojim profilima delila klipove u kojima je kroz suze govorila kroz ono što je prošla u prvoj trudnoći.

- Ja sam otišla na klasičnu kontrolu dva dana pred termin. To je CTG, pomoću kojeg se mere otkucaji bebinog srca. Ona se nije pomerala, tačnije nisu mogli da je nađu, ali to nije prvi put da se to dešava. Oni moraju da pronađu gde je beba i slično, pritom mi je mlada devojka to radila, koja je tu na praksi i mislila sam da ne zna i da ne može da nađe. Ni u jednom trenutku nisam ni na šta loše pomišljala - započela je Marija, pa dodala:

- Tada je došla druga sestra i napala me što nisam jela slatko i aktivirala bebu. Meni je beba inače uvek mirna ujutru, a prethodnu noć se baš pomerao i ja sam bila oduševljena. Kada sam pojela čokoladu ni tada nije mogla da pronađe, i sada kada pričam o tome imam osećaj kao da je nemoguće da se to desi. Pomislila sam da je nešto loše, ali nisam i dalje mislila da će tako da bude. Doktor mi je rekao da beba nema otkucaje i on mi je ostao kao trauma. Raspala sam se od plakanja, na slikama se vidi koliko je meni bilo loše.

Nakon ove trudnoće, Marija je rodila devojčicu, a sada je u njihov dom stigla još jedna beba.