Jasmina Karavdić iz Visokog kaže da uživa u braku i da joj muž treba sada više nego ikad u životu:
"Udala sam se kada sam imala 16 godina. Jesam požurila, ali nisam se pokajala, hvala Bogu. Bila sam u braku 30 i koju godinu i čovek mi umre.
Prvo sam sa adžijom ašikovala kad sam bila baš mlada. On hoće u vojsku, ja kažem: "Neću te čekati, nema ništa od toga". Mi se smejali tome. Ja bila dete, a on, eto, spreman za vojsku.
Kad je on otišao, ja se udam za komšiju. Imala tri sina, živeli lepo, ali on umre mlad, u 53. godini.
Ja gore bez njega bila 11 godina. Dvojica sinova mi se oženila, jedan momak.
Tada me opet zove adžija, rastao se sa svojom ženom 2007. godine. Uglavnom bio je rastavljen 2 godine. I mi sad 17 godina živimo. Ja ne znam da može ovako lep život da bude. Sve mi je lepo. Mi pričamo satima. Komšinica mi kaže: "Šta vi to stalno pričate?" Ali mi slabo koristimo telefon, više jedno s drugim pričamo.
Ne razumem žene koje kažu "Šta će mi sada?" Kako šta će mi, sad mi treba više nego ikad!
Bilo mi je teško da se odlučim, jeste Boga mi. Ali eto, njegova deca su po inostranstvu, moja isto, jedan sin mi je umro, imam unučad i svi nas posećuju.
Ali ne može mi život biti bolji od ovog, ne može! Eto ti život."
· Reaguj
