Mnogi ljudi tvrde da su u trenucima bliske smrti doživeli iskustva koja prevazilaze granice fizičkog sveta — trenutke ispunjene mirom, svetlošću i bezuslovnom ljubavlju. Međutim, za troje posebnih ljudi, poruka koju su poneli sa sobom iz tih trenutaka bila je mnogo dublja i izazovnija: život koji poznajemo na Zemlji nije stvaran, već iluzija.
Džojs Keler, autorka iz Nju Džersija, prisetila se svog prvog iskustva bliske smrti još sa samo 18 meseci, kada je zbog visoke temperature izazvane streptokoknom upalom grla gotovo izgubila život. Njena sećanja na taj trenutak iznenađujuće su jasna.
„Pored mog kreveta bile su zavese sa velikim šarenim cvetovima, a iz jednog cveta pojavio se anđeo i rekao: ‘Vreme je da pođeš sa mnom.’“ Džojs je pružila ruku tom biću svetlosti i započela svoje neobično putovanje kroz vanvremenske dimenzije. Anđeo joj je otkrio da je ljudski život zapravo iluzija i da je njena misija na Zemlji da poučava i leči druge.
Kasnije, sa sedam godina, Džojs se ponovo našla na ivici života, gotovo se utapajući u jezeru. Tada joj se ponovo ukazalo biće svetlosti koje joj je podsetilo na njenu životnu svrhu, ali i upozorilo na teške periode koje će morati da prevaziđe. Uprkos svim izazovima, njena povezanost sa duhovnim vođstvom pratila ju je kroz život, naročito u kriznim trenucima.
Nakon što je doživela neuspeh na audiciji i potonula u duboku depresiju, Džojs je tvrdi da joj se anđeo vratio — ovaj put kroz melodiju pesme Olivije Njutn-Džon, koju nikada ranije nije čula, a koja je trebalo da bude objavljena tek nedelju dana kasnije. Taj znak bio joj je snažna potvrda da je povezana sa višom stvarnošću.
Slično iskustvo bliske smrti imala je Nensi Denison, naučnica i duboko pobožna katolkinja iz Ohaja. Godine 1994, tokom rutinskog pregleda dojke, doživela je kliničku smrt usled alergijske reakcije na lokalni anestetik. Njena svest je, kako kaže, napustila telo i susrela prisustvo koje je nazvala „Izvor“.
„Jednostavno sam umrla. Izašla sam iz svog tela i srela Izvor — energiju iz koje sve potiče,“ ispričala je Nensi u podkastu „Outer Limits of Inner Truth Reborn“. Izvor joj je objasnio da je ljudski život samo iluzija, sredstvo za duhovni razvoj, te da ona zapravo nije samo čovek, već duhovno biće koje privremeno boravi u ljudskom telu.
„Pokazano mi je jasno da ljudi jesu biološka bića na Zemlji, ali ja sam svest, deo Izvora, čista ljubav,“ kazala je Nensi. Njen zadatak nakon povratka na Zemlju bio je da širi poruku bezuslovne ljubavi i večne prirode svesti.
Treći sagovornik, Bil Letson, penzionisani vatrogasac, doživeo je blisku smrt nakon teške reakcije na lek dok je bolovao od gripa. Njegova svest potpuno je nestala iz poznatog sveta.
„Moja supruga je rekla da su mi se oči prevrnule i samo sam pao unazad. Nisu mogli da me povrate,“ priseća se Bil.
Njegovo iskustvo zagrobnog života opisuje kao „okean dobrodošlice, euforije i ljubavi“. Najsnažniji utisak ostavila je spoznaja da identitet koji je smatrao sobom zapravo nije bio pravi on.
„Osećao sam se kao da sam se probudio iz duboke hipnoze. Sve što sam mogao da mislim bilo je: kako sam mogao da zaboravim ko sam? Kako sam mogao da poverujem u ovu iluziju?“ rekao je Letson, jasno ističući da je život na Zemlji samo prolazna faza.
Sva tri svedočanstva dele slične teme: bezuslovnu ljubav, postojanje više svesti i shvatanje da život kakav poznajemo nije konačna stvarnost, već prolazni proces učenja za našu dušu. Iako su njihova iskustva duboko lična i subjektivna, njihova usklađenost otvara duboka filozofska i duhovna pitanja.
Možemo li zamisliti da je stvarnost koju doživljavamo samo iluzija, škola života za našu dušu? Ako jeste, onda smrt nije kraj, već povratak kući.
