Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije umro je 4. maja 1980. godine od septičkog šoka i otkazivanja organa, a kako je teklo njegovo lečenje i razvoj bolesti čitajte ovde.
Sahrana je održana samo četiri dana kasnije u Kući cveća u Beogradu. Iako nije bilo testamenta ni poslednje želje Josipa Broza Tita, njegovi najbliži su se složili da on bude sahranjen tamo gde je provodio najviše vremena i gde je radio u Kući cveća, među cvećem i prirodom.
Sahranjivanjem Tita u njegovoj radnoj rezidenciji, simbolizovala se neodvojivost države i njegovog lika, bez pompeznih elemenata, ali sa naglašenim pijetetom.
Pošto je Tito imao nekoliko sefova u kojima su čuvana dokumenta i ostala imovina, oni nisu svi otvoreni odmah. Jedan je otvoren nekoliko meseci posle njegove smrti, tačnije krajem 1980. godine, ali je proces otvaranja i popisivanja njegovih ličnih stvari i dokumenata trajao duže vreme, i bio je veoma obavijen tajnom.
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Šta je pronađeno u sefovima Josipa Broza Tita?
Prema podacima dostupnim javnosti, evo šta je pronađeno u do sada otvorenim sefovima:
1. Dokumenti i prepiske
U Titovim sefovima i privatnoj arhivi pronađeni su:
Tajna pisma i prepiske sa državnicima kao što su:
- Čerčil – pisma tokom i nakon Drugog svetskog rata.
- Staljin i Brežnjev – deo je objavljen, deo i dalje klasifikovan.
- Džon Kenedi, Nehru, Naser, Gadafi, Fidel Kastro, kraljica Elizabeta II.
- Zabeleške sa susreta sa svetskim liderima (mnogi vođeni lično).
- Interne naredbe i obaveštajni izveštaji koji se odnose na jugoslovenske i međunarodne bezbednosne teme.
2. Pokloni i lični predmeti
U sefovima i zaključanim prostorijama pronađeni su:
- Zlatni pištolji, ukrašeni bodeži, satovi marke „Rolex“, „Omega“ – mnogi u zlatnoj varijanti.
- Unikatna umetnička dela: slike, skulpture i relikvije koje su poklanjali lideri iz Afrike, Azije i Bliskog Istoka.
- Nakit i dragocenosti, uključujući brilijante i dukate.
- Pokloni iz nesvrstanih zemalja: slonovača, svileni tepisi, sablje itd.
Mnogi od ovih predmeta danas se čuvaju u Muzeju 25. maj (deo Muzeja Jugoslavije), a deo se nalazi u službenim depoima i nije izložen.
3. Dnevnici i lične beleške
Tito je vodio nepravilne, ali sažete dnevnike i beleške, naročito u vezi s političkim sastancima, putovanjima i liderima.
Postoje i lične beleške o Jovanki Broz, saradnicima (Ranković, Kardelj, Bakarić...) i njegovim mišljenjima o političkim tenzijama.
Deo beleški je korišćen u izradi memoarskih knjiga drugih funkcionera (npr. Milovana Đilasa, Vladimira Dedijera), ali Titovi originalni dnevnici su retko davani u javnost.
4. Finansije i bankovni računi
U sefu nije pronađen konkretan testament.
Otkriveno je da je Tito imao pristup posebnim fondovima, uključujući devizne račune Saveznog izvršnog veća, ali se nije lično bogatio na račun države (bar ne prema dostupnim podacima).
Većina njegovih poklona i vrednosti je vođena kao „državna svojina“ – iako se kasnije vodila pravna borba oko toga.
Priča se da je sefu koji je otvoren pre par godina pronađeno:
– 29,366 kilograma zlata u polugama i prahu
– 1.271 komad numizmatičkog novca
– 2663 zlatnika i dukata
– 26.219 američkih dolara
– 149 komada nakita (pripadalo porodici Karađorđević)
– 36.000 njemačkih maraka
– plavi safir Romanovih
– 83 komada dugmadi za manšete, kutije za cigarete, medaljoni, prisvjesci i značke
– 18 kompleta posuđa od srebra
Zašto Tito nije imao testament?
„Sve što imam, pripada narodu“ – ovaj stav se često vezivao za Titovu ličnost, pa se veruje da zbog toga on nije hteo da ostavi testament i tako favorizuje bilo koga. Sa Jovankom Broz nije bio u dobrim odnosima godinama pre smrti, ali mnoge je iznenadilo što ništa nije ostavio svojoj deci.
