Žena kojoj je šimpanza otkinula lice otkrila je kako danas izgleda, 16 godina nakon što je prošla kroz transplantaciju lica koja joj je promenila život.
U februaru 2009. godine, Čarla Neš, sada 71-godišnjakinja, brutalno je napadnuta od strane šimpanze Trevisa, ljubimca njene prijateljice Sandre Herold u američkoj saveznoj državi Konektikat. Tokom napada, životinja joj je otkinula nos, usne, kapke i obe šake.
Sandra je bezuspešno pokušala da zaustavi šimpanzu tako što ju je udarala lopatom i zatim ubola velikim nožem, ali razjarena životinja nije posustajala. Policija je na kraju upucala Trevisa, dok je Čarla, teško unakažena, hitno prevezena u bolnicu boreći se za život. Godine 2011. u bolnici u Bostonu podvrgnuta je potpunoj transplantaciji lica – trećoj takvoj operaciji u istoriji ove bolnice. Ugrađene su joj i staklene oči.
Šesnaest godina kasnije, Čarla kaže da joj je transplantacija "vratila život" i da ne može rečima da izrazi zahvalnost prema lekarima. U intervjuu za emisiju "60 Minutes Australia", izjavila je:
"To je nešto predivno, nemam reči kojima bih izrazila zahvalnost. Dobila sam šansu za bolji život."
Dodala je da joj se postepeno vraća osećaj u licu i da je ponovo počela da jede čvrstu hranu:
"Nos i gornju usnu još ne osećam, ali polako se vraća – već osećam obraze i čelo. Ranije sam sve pila na slamčicu, a sada mi je cilj da mogu ponovo da jedem."
Čarla danas živi u ustanovi za asistirano stanovanje, gde svakodnevno ide na rehabilitaciju i govornu terapiju.
"Život postaje bolji, ide polako, ali ide na bolje. Teško je, ali je bolje", rekla je.
Američka vojska je finansirala transplantaciju lica kako bi istražila primenu takvih zahvata kod ranjenih veterana. Od tada, Čarla redovno ide na medicinske testove, uključujući MRI i CT preglede, kako bi lekari pratili kako mozak šalje signale novom licu i kako krv prolazi kroz presađene arterije. Posebno prate ožiljke oko usta i funkcionalnost kapaka. Dok je transplantacija šaka propala jer ih je telo odbacilo, transplantacija lica bila je uspešna. Međutim, Čarla je danas slepa jer je morala da ukloni oči zbog infekcije koju joj je preneo šimpanza. Travis je ranije radio kao "glumac" u reklamama.
Nekadašnja takmičarka u jahanju i rodeu priznaje da je morala da nauči strpljenje jer više ne može da obavlja osnovne stvari sama:
"Nekada sam mogla da zamenim gumu na kamionetu, a sada ne mogu ni da se nahranim."
Nada se da će jednog dana moći da napusti dom i živi samostalno, najradije na farmi u nekom malom mestu.
"Nikada nisam bila neko ko odustaje", kaže žena koja je sama odgajila ćerku Brianu. Danas koristi svoju priču kako bi se zalagala za jače zakone protiv držanja egzotičnih životinja u privatnim domovima, navodi "DailyMail".
Priznaje da joj nikada nije bilo prijatno što Sandra drži šimpanzu u kući: "Sećam se da sam ga gledala u kavezu i da mi ga je bilo žao. Uvek sam se pitala – kako joj je dozvoljeno da drži takvu životinju kod kuće? Šta ako jednog dana pobegne i povredi nekoga? Znam da su slatki, ali oni nisu kućni ljubimci."
Nakon napada, porodica Nešove pokušala je da tuži državu Konektikat za 150 miliona dolara jer nisu ranije oduzeli životinju. Međutim, zahtev je odbijen jer u to vreme zakon nije zabranjivao držanje šimpanzi kao kućnih ljubimaca. Na kraju je od nasledstva preminule Sandre Herold dobila odštetu od 4 miliona dolara. Poravnanje je uključivalo 3,4 miliona u nekretninama, 331.000 dolara u gotovini, 140.000 dolara u opremi i 44.000 dolara u vozilima.
Zašto je šipanza napala Čarlu Neš?
Sve se dogodilo 16. februara 2009. godine, kada je tada 50-godišnjakinja Čarla Neš otišla u posetu prijateljici Sandri Herold koja je odgajala svog ljubimca Trevisa, šimpanzu, veći deo svog života. Ovoga puta iz Sandrine kuće, Čarla je jedva izvukla živu glavu.
U jednom trenutku Trevis, koji nije imao ozbiljan izliv nasilja sve do tog kobnog dana, skočio je na Čarlu, a kada Sandra nije uspela da ga obuzda, usledio je uznemirujući poziv policiji:
*Čuju se krici šimpanze
- Dispečer: 911, šta imate da prijavite?
Sandra: POŠALJITE POLICIJU? (Ponavlja opet isto; u pozadini se čuju krici životinje)
- Dispečer: Šta se tu dešava?
Sandra: Šimpanza je ubila moju drugaricu!
- Dispečer: Šta je problem sa vašom drugaricom? Moram da znam.
Sandra: Pošaljite policiju, sa pištoljem, požurite!
- Dispečer: Ko ima pištolj?
Sandra: Molim vas požurite! Ubija moju drugaricu!
- Dispečer: Ko ubija vašu drugaricu?
Sandra: Moja šimpanza!
- Dispečer: Vaša šimpanza ubija vašu drugaricu?!
Sandra: Da! Rastavlja je na delove, požurite! Požurite molim vas!
- Dispečer: Stižu uskoro!
Sandra: Ubio je
- Dispečer: Kažite mi šta majmun radi?!
Sandra: Rastrgao je njeno lice!
- Dispečer: Rastrgao joj je lice?!
Sandra: Pokušava da napadne i mene sad, molim vas požurite!
- Dispečer: Morate da se smirite, oni stižu! Možete li da se sakrijete negde, ne želim da majmun napadne i vas
Sandra: POSLUŠAJTE ME! Požurite!
Trevis je u tom trenutku zubima kidao Čarline ruke, pre nego što se okomio na usne, kapke, oči i nos. Dok je ekipa hitne pomoći stigla na lice mesta, od lica nesrećne žene ostalo je vrlo malo, a postupak u kojem u lekari morali da joj "prikače" vilicu bio je samo jedan od mnogobrojnih kroz koje će proći tokom narednih godina.
U očajničkom pokušaju da spasi svoju prijateljicu, Sandra je uzela kuhinjski nož i ubola svog ljubimca šimpanzu, ali životinji nije bilo ništa. Kada je pomoć konačno stigla, Trevis je prišao policijskom automobilu, pokušao da otvori vrata i krvavim zubima krenuo na njih, pre nego što su ga policajci ubili.
Sa jednom potpuno otkinutom rukom, bez lica i delova skalpa Čarla je prevezena u bolnicu i samo uz pomoć jake želje za životom uspela je da prebrodi brojne eksperimentalne operacije transplantacije lica i ruke, kao i rehabilitacije koje su usledile.
