U jednoj od najmračnijih epoha čovečanstva, kada su nacističke čizme gazile Evropu i gasile milione života, jedna tiha, nenametljiva žena svakodnevno je rizikovala sve – svoj život, brak, prijatelje – kako bi spasla ono najdragocenije: ljudsku dobrotu. Njeno ime je Mip Gis, a zahvaljujući njoj danas poznajemo jedan od najpotresnijih i najvažnijih dokumenata o stradanju Jevreja – Dnevnik Ane Frank.
Detinjstvo pod senkom rata
Mip Gis, rođena kao Hermine Santrouschitz 1909. godine u Austriji, još kao dete osetila je posledice rata. Zbog gladi i nemaštine, kao jedanaestogodišnja devojčica poslata je u Holandiju, u hraniteljsku porodicu. Iako je bila strankinja, brzo se uklopila, naučila jezik i stekla prijatelje. Bila je radoznala, vedrog duha, volela ples, knjige i ljude.
Ali kada su nacističke ideje počele da se šire Evropom, Mip se našla pred moralnim izborom. Odbila je da se priključi nacističkom udruženju, i zbog toga joj je pretila deportacija nazad u nacističku Austriju. Da bi ostala u Holandiji i izbegla sudbinu hiljada deportovanih, udala se za svog verenika Jana, člana holandskog pokreta otpora. Bio je to brak sklopljen iz ljubavi – ali i iz očaja.
Susret koji će promeniti sve
Nedugo zatim, Mip se zaposlila u firmi Opekta, gde je upoznala svog šefa – Ota Franka, čoveka tihog glasa i toplih očiju, koji je u Amsterdam doveo svoju porodicu bežeći od progona u Nemačkoj. Ubrzo su se Gis i njen muž zbližili sa Frankovima, često ih posećivali i pomagali im da se snađu u novoj sredini. Među njima se posebno istakla jedna devojčica – Ana.
Ana Frank, radoznala i britka, volela je da razgovara sa Mip, a ova ju je često darivala stvarima iz svoje mladosti – češljevima, šnalama, razglednicama. Među njima se razvilo nežno prijateljstvo, daleko od svesti o tome kakav će pakao doći.
Ulazak u ilegali život
Kada su nacisti okupirali Holandiju, Otova porodica je postala meta. Početkom jula 1942. godine, Frankovi su se preselili u tajno skrovište iza poslovnih kancelarija Opekte. Mip i još troje zaposlenih preuzeli su odgovornost za njihovu svakodnevnu brigu: hranu, vesti iz spoljnog sveta, tišinu.
U tajni aneks ubrzo se doselila i porodica van Pels i zubar dr. Pfeffer. Osmoro ljudi, mesecima zatvorenih, zavisili su od svakodnevne hrabrosti jedne žene. Mip je danima obilazila pijace, kupovala samo po jednu namirnicu kako ne bi izazvala sumnju. Nabavljala je i robu sa crnog tržišta preko supruga, koji je takođe skrivao jednog studenta otpora u njihovom stanu.
Ali ono najteže nije bila glad. Najteže je bilo ćutati. Godinama je skrivala istinu čak i od najbližih. Strah da će biti otkriveni svakodnevno je disao za njenim vratom.
Pad i poslednje svetlo
Dana 4. avgusta 1944. godine, tajna više nije mogla da opstane. Nacisti su, po dojavi koja ni danas nije razjašnjena, upali u zgradu i pohapsili sve skrivene. Mip je gledala kako odvode Frankove. Nije mogla da spreči zlo, ali je pokušala – išla je u policiju, nudila mito, tražila odgovore. Sve uzalud.
Ali tada je uradila nešto što će promeniti tok istorije: vratila se u aneks. Tamo je, razbacan po podu, pronašla sveske i papire. To je bio Anin dnevnik. Iako je mogla da ga pročita, da ga uništi iz straha – nije. Sakrila ga je u fioku, u tišini, sa nadom da će ga Ana jednog dana sama pročitati.
Ta nada nikada se nije ostvarila. Ana je umrla od tifusa u martu 1945. godine, u logoru Bergen-Belzen, samo nekoliko nedelja pre kraja rata. Preživeo je samo Oto.
"Pročitajte, oče…"
Kada se Oto vratio, skrhan i sam, Mip mu je tiho predala sveske i rekla:
„Ovo je nasleđe vaše ćerke. Pročitajte, oče, kako su vam ćerku mučili, pa ubili.“
Iz tih reči, iz bola i tišine, rodila se knjiga koja je prodrmala svet. Dnevnik Ane Frank postao je svedočanstvo jednog izgubljenog detinjstva, jednog vremena, jedne borbe. Preveden je na više od 70 jezika i prodat u milionima primeraka.
Poslednji svedok
Mip Gis nikada sebe nije nazivala heroinom. Govorila je da bi „svako učinio isto“. Napisala je i memoare, „Ana Frank se seća“, koji su postali međunarodni bestseler. Odlikovana je brojnim priznanjima, uključujući i titulu Pravednika među narodima u Jad Vašemu.
Preminula je 2010. godine, u svojoj 100. godini života – poslednja živa osoba koja je poznavala Anu Frank i koja je pokušala da sačuva ono što se spasiti moglo.
Ali ono što je zaista spasila bila je nada. Nada da u najmračnijem zlu ipak može postojati svetlo.
