Jedan od najuticajnijih filosofa istorije, Platon, bio je poznat po svojoj filosofiji o idejama, političkom uređenju, poeziji, ljubavi, znanju i etici.
Zahvaljujući novootkrivenom svitku koji je zakopao Vezuv, sada znamo da je drevni grčki mislilac bio oštar u svojim kritikama do samog kraja, provodeći svoje poslednje trenutke zamerajući o "nedostatku ritma" flautistkinje robinje, prenosi "Tajms".
Vekovima stari odlomci detaljno opisuju Platonove poslednje sate i otkrivaju da je filosof, koji je patio od groznice, slušao muziku i dočekivao goste pre nego što je umro u 80. ili 81. godini oko 348. pre nove ere.
Svitak, poznat kao "Istorija Akademije", a napisao ga je Filodem, filosof i pesnik koji je živeo u 1. veku pre nove ere. Bio je nečitak od kada je otkriven u velikoj vili u Herkulanumu, sada poznatoj kao Ercolano u Italiji, 1750. godine.
Papirus je bio zakopan ispod dubokog pepela u kući, za koju se veruje da je pripadao tastu Julija Cezara, nakon što je Vezuv eruptirao 79. godine naše ere, dok su naučnici proveli poslednjih 250 godina mukotrpno pokušavajući da pronađu način da pročitaju njegov sadržaj, izveštava "Tajms".
Sada su profesor Gracijano Ranokija sa Univerziteta u Pizi i njegove kolege koristili tehnike, uključujući kratkotalasnu infracrvenu hiperspektralnu sliku, koja otkriva varijacije u načinu na koji se svetlost odbija od crnog mastila na papirusu, da bi dešifrovali dokument.
Profesor Ranokija je opisao svitak kao "najstariju istoriju grčke filosofije u našem posedu".
Profesor je rekao da je Platon dočekujući svog posetioca, koji se u spisima naziva "haldejski gost", pokazao da je veliki filosof "vršio svoje dužnosti", dodajući da je "gostoljubivost za Grke bila svetinja".
Svitak je takođe pomogao da se potvrdi da je Platon sahranjen u Atinskoj akademiji, koju je on osnovao, ali dodaje detalj da je počivalište antičkog mislioca bilo u određenom vrtu u sklopu univerziteta.
Takođe sugeriše da je Platon prodat u ropstvo 404. pre nove ere ili 399. pre nove ere, pre nego što je njegova popularnost porasla, što je u suprotnosti sa popularnom teorijom da ga je 387. pre nove ere prodao vladar Sirakuze, Dionisije, kako bi ograničio uticaj koji je vršio na narod tiranina.
Profesor Ranokija je dodao: "Zahvaljujući najnaprednijim dijagnostičkim tehnikama slikanja, konačno smo u mogućnosti da čitamo i dešifrujemo nove delove tekstova koji su ranije izgledali nedostupno.
"Prvi put smo bili u mogućnosti da pročitamo nizove skrivenih slova sa papirusa koja su bila umotana u više slojeva, zalepljena jedno za drugo tokom vekova, kroz proces odmotavanja koristeći mehaničku tehniku koja je pomerila čitave fragmente teksta."
Profesor je rekao da će rad postati jasan tek u godinama koje dolaze.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
