U Zemlji izlazećeg sunca, Japanu, gejše imaju posebno mesto. Sa svojim raskošnim kimonima, fascinantnim frizurama i upečatljivom šminkom, najprepoznatljiviji su simboli japanske kulture i istorije. O njihovoj lepoti, gracioznosti i disciplini ispisane su brojne knjige i snimljeni filmovi, a mnogi ljudi posećuju Japan s nadom da će ih videti, u najboljem slučaju i upoznati. Međutim, pravih gejši je sve manje...
Njihova lica su tradicionalno obojena belom bojom.
Rigorozan trening pre stupanja na posao
Tradicija gejši jedna je od najstarijih u Japanu, a ekspanziju doživljava pre oko 400 godina. Predrasuda da one pružaju seksualne usluge pokrenuta je na Zapadu, a kao što i sama reč gejša na japanskom znači umetnik, radi se o ženama koje su tradicionalno zabavljale i šarmirale muškarce muzikom, plesom, pesmom, čitanjem i duhovitim razgovorima.
Smatraju se prestižnom zabavom za bogate klijente.
Profesija gejše je način života, a svaka od njih prethodno prolazi kroz rigorozni višegodišnji trening, tokom kojeg usavršavaju ples s lepezom, sviranje instrumenata, pisanje poezije, slikanje, pevanje, ceremoniju služenja čaja, elegantne pokrete i graciozne gestove. One predstavljaju iluziju savršene žene, a sa svojom odećom i šminkom takve se i predstavljaju muškarcima, s kojima razgovaraju o svemu - teme su od onih najobičnijih, trivijalnih do ozbiljnih političkih.
Nikada ne otkrivaju svoje pravo ime, ne govore koliko godina imaju i vrlo dobro znaju kako se razgovara sa stidljivim, nezainteresovanim ili arogantnim muškarcima. Da bi mogle da vode zanimljiv razgovor s uticajnim klijentima, svakodnevno čitaju novine i prate aktuelne informacije o politici i sportu. Ne mogu se udavati, osim ako ne napuste profesiju, ali mogu imati ljubavnike, pa čak i rađati.
Prve gejše bili su muškarci
Izvorna gejša teško da na bilo koji način podseća na današnju, savremenu. Prve gejše bili su muškarci, tzv. tajkomoči, koji su se pojavili oko 1730. godine. Ličili su na moderne komičare, pripovedače i muzičare, ali ubrzo su ih zamenile plesačice, koje su preuzele profesiju. Danas su gejše isključivo ženskog pola, a njihova pojava seže u period tradicionalnog japanskog društva, kada damama nije bilo dozvoljeno da otvoreno komuniciraju s muškarcima. S obzirom na podređen položaj i status u društvu, mnoge žene su htele da postanu gejše jer su jedino tako mogle da se obrazuju, slobodno kreću i razgovaraju s muškarcima. Neke od njih su bile rođene jer im se majka bavila tim poslom, a neke su bile prisiljene da se tim bave da bi preživele.
Uništen ugled
Tokom godina gejše su svojim obrazovanjem, šarmom, lepotom, duhovitošću i inteligencijom stekle posebno mesto u japanskom društvu. Privilegovan status su uživale sve do Drugog svetskog rata. Tokom strašnih stradanja mnoge devojke koje su se bavile najstarijim zanatom na svetu nazivale su sebe gejšama, posebno među američkim vojnicima koji su plaćali seksualne usluge. Zbog bede su mnoge bile prisiljene na prostituciju, a nakon povratka kući, vojnici su pustili glas o tome da su spavali s gejšama, pa im je tako ugled nepovratno uništen, piše Putni kofer.
Sve manje zainteresovanih
U Japanu je dvadesetih godina prošlog veka bilo više od 8.000 gejši, a danas ih ima tek hiljadu-dve. Težak trening, žrtvovanje mladosti, nemogućnost venčanja i zasnivanja porodice samo su neki od razloga koji upućuju na slabu zainteresovanost za ovu staru i otmenu profesiju. Njihove zajednice su sve manje, a zbog očuvanja tradicionalne japanske kulture i umetnosti, i dalje se izuzetno cene.
