Tomas Hardi je bio dragulj engleske književnosti, no ono što ga razlikuje u pogledu na druge pisce koji su se služili sličnim književnim izrazom, jeste, ni manje ni više, nego njegov pol. Čvrsto je verovao u snagu žene i Boga.
Rođen je 2. juna 1840.u Hajer Bokhemptonu, u parohiji Stinsford u Dorsetu, kao najstarije od četvoro dece Tomasa i Džemime Hardi. Odmalena studiozan i sklon samostalnom obrazovanju, Hardi se okrenuo proučavanju poezije, te prve stihove piše 1860. Godine 1891.
Tomas Hardi objavljuje Tes od roda D’Erbervila (Tess of the d’Urbervilles), roman koji su neki kritičari smatrali nemoralnim, ali su njihovi komentari u ovom slučaju bili umereni u odnosu na one koje će izazvati Neznani Džud (Jude the Obscure) 1895. godine. Nakon takvog prijema, Hardi će napustiti pisanje proze i posvetiti se poeziji.
Iako je godinama u braku Tomasa i Eme Hardi vladalo otuđenje, neke od najlepših njegovih pesama inspirisane su upravo odnosom sa Emom. Godine 1898. objavljuje Wessex Poems, kolekciju pesama u kojoj su se našle i prerađene verzije pesama iz 1860. Godine 1912. Ema umire, a Hardi, duboko pogođen kajanjem, piše pesme koje se smatraju vrhuncem njegovog poetskog izraza (After a Journey, The Voice, Poems of 1912-13).
Hardi se ponovo ženi 1914. Njegova izabranica Florens Emili Dagdejl, gotovo četrdeset godina mlađa od njega, zaslužna je za Hardijevu produktivnost u starijim godinama, jer se predano starala o njegovom zdravlju, udobnosti i privatnosti. Tomas Hardi je umro 11. januara 1928. godine, odlikovan raznim počastima, uključujući i Orden za zasluge, 1910. godine.
Niko nije očekivao ovakav književni izraz od jednog muškarca.
Hardi koji se obrazovao za arhitektu i želeo da postane sveštenik ali usred naglog siromaštva i slabog zdravlja, pronašao je svoj put i dušu u poeziji i romanima.
Obzirom na pristrasnost i saosećajnost koju pisac pokazuje prema ovoj divljoj, emotivnoj, sanjarski nastrojenoj i nepravedno osuđenoj devojci, nikad se ne bi reklo da ga je pisao muškarac. Upravo zbog toga, Tomas je bio strašno osuđivan od strane publike i kritičara, ali to nije umanjilo vrednost njegovih dela.
Odan raskrinkavanju društvenog licemerja i jasnom prikazu socio-ekonomskih dvostrukih standarda, Hardi je uspeo da se upiše u večnost, prenosi Ona.rs
A koje sve misli ovog velikana pamtimo?
1. "Glavni cilj religije nije da čovek dospe u raj, već da napravi raj u sebi."
2. "Postoji stanje gore od slepila - videti ono što ne postoji."
3. "A ipak, za svako loše, postoji nešto mnogo gore."
4. "Teško je za ženu da izrazi osećanja na jeziku koji su kreirali muškarci."
5. "Ne radi nemoralne stvari zarad moralnih razloga."
6. "Iznenadno razočaranje u položene nade ostavlja ožiljak koji ne briše kasnije ostvarena želja, kojoj smo se nadali."
7. "Strah je majka kratkovidnosti."
8. "Vreme menja sve, osim onoga u nama što je uvek iznenađeno promenom."
9. "Da nije mišljenja sveta, sve bi ovo za nju bila jedna velika slobodoumna škola."
10. "Biti razapet oprečnostima, znači biti u potpunom skladu."
