Kažu da je taj 11. oktobar, sredine jeseni 1882. godine bio neuobičajno topao dan. Beograđani su lepo vreme koristili za šetnju, kada se prestoničkom kaldrmom pronela vest da je na kralja Milana Obrenovića izvršen atentat.
Atentator je bila žena po imenu Ilka Marković, a događaj se zbio u najstarijem prestoničkom hramu, Sabornoj crkvi.
Ilka je bila supruga Jevrema Markovića, opozicionog poslanika i uspešnog vojnog komandanta. Pripadala je intelektualnom krugu građanske klase, krugu prvih srpskih socijalista koji su se borili protiv apsolutizma kralja Milana za preobražaj srpskog društva u narodnu državu, piše N1info.rs.
Atentat na kralja Milana bila je osveta za ubijenog muža, pukovnika Jevrema Markovića (brata Svetozara Markovića), streljanog zbog topolske bune. Ilka je osvetu muža kuvala pune četiri godine.
Ispitivanje Jelene Marković trajalo je mesecima. Sve vreme je tvrdila da nije imala saučesnika. Ni danas nije moguće utvrditi drugačije.
Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.
Osuđena je 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru.
Zbog atentata je uhapšena i Ilkina rođaka Lena Knićanka, najlepša žena tadašnjeg Beograda, koja je takođe nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883, i to u jezivim ćelijama Rimskog bunara.
Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima: vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je ubijen. U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu.
Kralj Milan i Milutin Garašanin su se 1981. optuživali u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj je atentat pokušao da iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.
