Već smo vam pisali o neverovatnoj priči čoveka koji je 70 godina živeo u metalnom sanduku, a danas vam govorimo o dečaku koji je živeo u plastičnom, zaštitnom balonu.
Dejvid Filip Veter proveo je 9 meseci u majčinoj utrobi, a samo nekoliko sekundi nakon rođenja stavljen je u plastični mehur i nikada ga nije napustio. David je patio od retkog stanja zvanog SCID - što je značilo da nije imao funkcionalan imuni sistem.
Priča o ovom dečaku je nezaboravna, pa čak i više od 50 godina nakon njegovog rođenja, dok je on sam promenio živote mnogima.
Došao je na svet u septembru 1971. godine u Teksasu. Bio je treće dete svojih roditelja Kerol En i Dejvida. Imali su ćerku Ketrin i kasnije sina Dejvida Džozefa, koji je preminuo u detinjstvu, od SCID (teške kombinovane imunodeficijencije). Kada je par saznao da će dobiti još jednog dečaka, lekari su im saopštili da postoji 50% šanse da će se roditi sa SCID.
Specijalisti su smatrali da će mera čuvanja Davida u plastičnom, sterilnom balonu biti samo na kratko, dok se ne pronađe lek za SCID. Mislili su da će dečak prerasti SCID do druge godine. Na kraju, David je bio zatvoren u balonu tokom čitavog života da bi bio zaštićen od virusa i bakterija koje su za njega mogle biti fatalne.
Osoblje Teksaškog bolničkog centra, gde je Dejvid proveo svojih prvih 5 godina života, pitalo se da li je etički odgajati dete unutar balona, i na kraju su se složili da jeste.
Sve što je dečak dobijao - hranu, vodu, pelene, odeću, knjige - moralo je da se steriliše i ubaci kroz vazdušne otvore. Ove izolacione centre za zadržavanje dizajnirali su NASA-ini inženjeri - koji su kasnije kreirali i odelo za Davida, nalik odelu astronauta, kako bi se mogao slobodno kretati.
Zahvaljujući svemirskom odelu, koje je u to vreme vredelo 50.000 dolara, Davidova majka, Kerol En, mogla je da ga drži i da zagrli svog sina prvi put 29. jula 1977, kada je Dejvid imao 5 godina.
Kako su medicinske mogućnosti napredovale, pojavila se nova nada za Davida. Godine 1983. doktori su odlučili da isprobaju novu proceduru — transfuziju koštane srži od donatora koji se ne poklapaju savršeno. Ketrin, Davidova sestra, dobrovoljno se javila kao donator u pokušaju da izleči svog bolesnog brata.
Nažalost, 4 meseca nakon transfuzije, sa samo 12 godina, Dejvid Veter je preminuo od limfoma, raka za koji je kasnije potvrđeno da je u njegov sistem uneo Epstein-Barr virus, koji je bio u stanju mirovanja u srži njegove sestre.
Veruje se da je David bio poslednja osoba koja je ikada stavljena u plastični balon.
Teksaška bolnica je kasnije otvorila Dejvid centar — posvećen istraživanju, dijagnozi i lečenju imunih nedostataka. Danas, zahvaljujući dečaku i nasleđu koje je ostavio za sobom, postoje zakoni koji dozvoljavaju panele za skrining novorođenčadi. Štaviše, mnoga deca koja pate od SCID-a i rano se dijagnostikuju i sada mogu da vode zdrav, normalan život. Poznati doktor je tada rekao da je „Ono što nam je Dejvid dao nije bila samo snažna lekcija u mnogim oblastima medicine — već i u životu“.
Nadgrobni natpis Dejvida Vetera glasi: "Njega svet nikad nije dotakao, ali je on dotakao svet".
