Nedavno je u sali Pozorišta mladih u Novom Sadu održana promocija knjige episkopa diseldorfskog i nemačog Grigorija, a pored vladike o njegovom delu "Nebeska dvorišta" govorili su pisac Đorđo Sladoje, ali i glumac Nikola Pejaković.
Vladika Grigorije je tom prilikom rekao da neće ništa govoriti o knjizi "Jer je možda neumesno, ona je napisana i sada je vaša”, rekao je on i dodao: „Otkako je napisana, nikad nisam imao snage da je otvorim ni da pročitam ijednu rečenicu. Sve mi ovo izgleda nestvarno, i ova dvorana, i vi i ja, i Novi Sad koji je u mojoj duši uvek nešto lepo i plemenito, i imam utisak kao da se moja Planinica preselila ovde i da je sve veća. To je moć koju imaju priče – da vam prikažu neka mesta onakvim kakva jesu tek kad iz njih odete”, prenela je Laguna.
S druge strane Nikola Pejaković se sa mnogo sreće prisetio vremena koje je proveo u Trebinju s vladikom Grigorijem, s kojim ga vezuje iskreno prijateljstvo koje traje godinama.
„Mlad čovek čita knjige nekih ljudi koje ne poznaje, o događajima o kojima čuje prvi put. Međutim, kako čovek sazreva ili dođe u veliki grad, upoznaje te pisce, prepoznaje junake u tim delima u ljudima oko sebe. Ova knjiga obiluje pričama, likovima i junacima koje sam upoznao. Oni su svi u mom sećanju i veći od ove knjige. U Trebinje sam došao na nekoliko dana, a ostao četiri godine. Vladika Grigorije je neodvojivi deo tog perioda mog života”, istakao je Nikola.
Trebinje zauzime posebno mesto u životu vladike Grigorija. Nakon što se 1992. godine zamonašio u manastiru Ostrog, s episkopom Atanasijem Jevtićem otišao je u obnovljeni manastir Uspenja Presvete Bogorodice Tvrdoš kod Trebinja.
Rukopoložen je za je rođakona 1992. a mesec dana kasnije za jeromonaha. Pre 26 godina postao je tvrdoški iguman, a 1997. arhimandrit. Od 2018. je episkop Diseldorfa i cele Nemačke. Pre toga je 1999. ustoličen na vladičanskom tronu hercegovačke eparhije po blagoslovu patrijarha Pavla.
