Nikola Tesla je umro sam i zaboravljen na Božić 1943. godine u 22:30. Imao je 87 godina, iza sebe stotinu patenata i pronalazaka, ali i velike dugove. Malo ljudi zna da je imao i poslednju želju.
Sahrani ovog velikog genija prisustvovalo je preko 2 000 ljudi. Bilo je tu državnika, javnih ličnosti, nobelovaca, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su se divili geniju čiji su im pronalasci olakšali život.
"Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće", rekao je u oproštajnom govoru Fjorelo La Gvardija, tadašnji gradonačelnik Njujorka.
Komemoraciju je prenosio Radio Njujork, a svi vodeći listovi su objavili tekstove o "odlasku genija".
Kovčeg je bio pokriven američkom i jugoslovenskom zastavom. Po Teslinoj želji, ispratila ga je muzika.
Njegova želja na samrti je bila da ga sahranjuju uz taktove ove dve pesme:
1. Šubertovu kompoziciju "Ave Marija" i,
2. "Tamo daleko".
Tekst ove pesme ide ovako:
Tamo daleko, daleko od mora, Tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveta limun žut, Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko gde cveta beli krin, Tamo su živote dali zajedno otac i sin. Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo gde tiha putuje Morava, Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava. Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad, Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad. Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja, ali sam ponosno klic’o, živela Srbija! ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!
O ovome svedoči zvučni zapis koji je ostao sačuvan do današnjih dana u Njujorškom arhivu. Srpsku pesmu koja je naučnika podsećala na daleku domovinu odsvirao je Teslin prijatelj, violinista Zlatko Balaković u pratnji hora "Slovan". Telo naučnika je posle ovoga kremirano.
