Hurem sultanija bila je omiljena žena osmanskog sultana Sulejmana I i njegova venčana supruga. Bila je i majka šestoro njegove dece – Sultana Selima II, naslednika Sulejmana I, Mihrimah sultanije kao i prinčeva Mehmeta, Bajazita i Džihangira.
Smatra se najmoćnijom ženom Osmanskog carstva i jednom od najmoćnijih u istoriji čovečanstva. Vršila je veliki uticaj na politiku Osmanskog carstva i igrala vodeću ulogu u državnim poslovima.
Na malim ekranima zauvek su je ovekovečile dve glumice – Merjem Uzerli i Vahide Perčin, a evo šta istorijski izvori govore o izgledu ove moćne i tajnovite žene iz turske istorije.
NE PROPUSTITE
Sultanija Hurem ili Rokselana
Sultanija Hurem poznata je i kao Rokselana, međutim, njeno pravo ime, kao i detinjstvo, nisu sasvim poznati. Pretpostavlja se da se zvala Anastasija ili Aleksandra. Bila je poreklom iz Poljskog kraljevstva, sa teritorije današnje Ukrajine.
Kao i mnoge njene zemljakinje, za kojima je u Carigradu (Istanbulu) bila velika potražnja, Rokselana je ili kao ukradena robinja ili zato što su je roditelji prodali (što je bila česta pojava u Rusiji) odvedena kao belo roblje u Osmansko carstvo.
Ibrahim-paša je, iz zahvalnosti, svom prijatelju sultanu Sulejmanu I poklonio mladu Rokselanu. Ona se našla u haremu koji je obuhvatao oko 300 robinja, ali se svejedno brzo upala u oči sultanu Sulejmanu.
Jednom kada je prošla čuvenim "zlatnim putem" do sultanovih odaja, nije ih napuštala.
Kako je, zapravo, izgledala?
Na mnogobrojnim slikama ovekovečili su je mnogi umetnici prema onome kako je opisivana, iako njene fotografije, niti pravi portret ne postoji.
Rokselana je imala vatreno crvenu kosu. Opisana je kao nežna, vitka, ljupka i očaravajuća. Uz to je bila veoma inteligentna, promućurna i vesela. Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica.
Njena harizma je privlačila svakoga u haremu, zbog čega je brzo i dobila ime “Hurem”, što znači “nasmejana”. Sulejmana Veličanstvenog verovatno je zavela inteligencijom, duhovitošću i veoma strastvenom prirodom.
Lik sultanije Hurem inspirisao je umetnike vekovima. Riđokosa lepotica naglašenih oblina koje bude maštu. Tako je uglavnom prikazuju bakrorezi i platna umetnika srednjeg veka.
Za ovakvu sliku je zaslužan izvesni Melkior Loriks, koji je nekih pet godina proveo u Carigradu u pratnji habsburškog izaslanika. U svojim putopisima on opisuje Rokselanu upravo onako kako su je umetnici potom slikali, a književnici dočaravali, uključujući i Šekspira.
