Zove se “Gospodnja molitva” zato što se veruje da ju je prvi izgovorio sam Isus Hrist koju je naučio apostole da se tako mole rekavši: “Ovako se vi molite…” (prema Jevanđelju po Mateju) ili “Kada se molite kažite…” (prema Jevanđelju po Luki).
Ova molitva zapisana je u Bibliji, u dve od ukupno četiri knjige jevanđelja Novog Zavjeta. Prevedena je na sve jezike sveta koje govore hrišćani i kako je prilagođena lokalnim jezicima, uvek pomalo odstupa od originala zapisanog u Bibliji.
Ovo je verzija na srpskom jeziku:
Oče naš, koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje,
da dođe carstvo Tvoje;
da bude volja Tvoja,
i na zemlji kao na nebu.
Hljeb naš nasušni daj nam danas,
i oprosti nam dugove naše,
kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zloga.
Kao i sve druge molitve uobičajno je da se i “Oče naš” završi tako što vernici kažu “Amin”.
Interesantno je da u Jerusalimu postoji crkva Pater noster (Oče naš). Prema predanju, na ovom mestu je Isus poslednji put sakupio apostole i naučio ih molitvi “Oče naš”. U znak sećanja na taj događaj po zidovima crkve nalazi se ispisan tekst molitve na preko 100 jezika, pa i na srpskom.
U hrišćanskom bogosluženju Amin se izgovarana kraju svake molitve i himne kao reč potvrđivanja.
