Pre nekoliko decenija svakog dana su se borili da prežive – sada moraju da se motivišu da žive. Dvojica Nemaca bila su smeštena u hraniteljsku porodicu kod poznatog pedofila u Berlinu, a ovo su njihove srceparajuće ispovesti.
Prošlog godine je izveštaj nemačkog univerziteta Hildeshajm otkrio kako je berlinski Senat imao šemu po kojoj su ranjiva dece decenijama smeštana kod poznatih pedofila, prenosi RT.
To je bio deo užasnog “eksperimenta” kontroverznog seksologa Helmuta Kentlera, koji je tvrdio da seksualni kontakt sa odraslima ne šteti deci.
Pedofili koji se brinu o njima samo bi “emancipovali” svoju “seksualnost”, kao što je Kentler više puta izneo u bezbroj knjiga i na TV-u.
Slavu je stekao kao “progresivni vizionar” i postao miljenik levičarskih političara, uključujući gradonačelnika Zapadnog Berlina Villija Branta, bivšeg nemačkog kancelara.
Dve žrtve Kentlerovog eksperimenta, identifikovani kao Marko i Sven, rekli su za RT da je to izgledalo kao da su stavljeni na prodaju.
Postao je miljenik medija Njihov budući hranitelj, Fric H., kako je postao poznat u nemačkim medijima, bio je ljubazan i “pokušao je da ih osvoji” kada su se prvi put sreli.
– Nisu nas pitali, samo smo morali da idemo – rekao je Marko. Za njega je noćna mora koja je trajala godinama počela u bolnici gde je prvi put sreo Frica, koga je Kentler opisao kao “eksperta” u nezi dece.
Ono što dečaci nisu znali jeste da je muškarac zapravo bio osuđeni pedofil koji je živeo sam u Zapadnom Berlinu. NJegova kriminalna prošlost nije sprečila gradske organe za dobrobit mladih da smeste ranjivu decu kod njega u više navrata između 1970. i 2003.
Fricove žrtve, od kojih su neke imale šest i sedam godina, pretrpele su neizrecive strahote dok su bile u njegovoj milosti. Nekoliko njih je seksualno zlostavljano i silovano, a jedan dečak sa invaliditetom umro je dok je bio kod njega.
“Govorio nam je da ne tuče nas, već đavola u nama”
Marko i Sven su rekli da je život sa pedofilom bio “svakodnevna bitka za preživljavanjem”.
Koristio dečje strahove Totalni psihopata bi zlobno iskoristio njihove najveće strahove da bi ih primorao da rade “stvari koje inače ne bi radili”.
– Bilo je “ako to ne uradite, bićete vraćeni u sirotište” ili “ako ne uradite ono što tražim, možete ponovo da jedete smeće iz kante” – ispričale su žrtve.
Žrtvama je rečeno da u zlostavljanju nema ništa krivično, jer “on je njihov otac, a oni su mladi”. Vikanje i udaranje bili su deo njihove svakodnevne rutine.
– Uvek je govorio kako ne tuče nas već đavola u nama – rekao je Marko, dodajući kako ih je fizičko nasilje još više vezivalo za zlostavljača.
Obojica su se složila da “što je lošiji tretman, to su više osećali da im je ta osoba važna”.
Marko i Sven proveli su godine u potpunoj izolaciji. Fric im nije pružio odgovarajuće obrazovanje jer bi izgubio status negovatelja. Takođe ih je sprečio da steknu osnovne društvene veštine poput plaćanja računa ili iznajmljivanja stana. Ali postoji nešto strašnije što je “zakopano duboko u našoj podsvesti”, kažu oni.
– Svaki dan se borite sa sobom i morate da motivišete sebe da želite da živite. Kad uveče legnete u krevet i ova sećanja vas preplave, ponekad ne želite da živite – rekli su oni.
Dodali su kako su njihovi životi uništeni, nisu u mogućnosti da rade i postali su svesni da su samo gomila jada.
– Bio sam i proizvod sam zlostavljača dece – rekao je Sven.
