Nezaposlenost nije jedina opasnost za egzistenciju mladih. Na njih vreba i svet u kome caruje zlo, mrak, mržnja, brutalnost i nasilje. Reč je o grupama koje slave satanu i održavaju obrede sa okrutnim ritualima.
Bezbroj obreda i činova
Nezaposlenost nije jedina opasnost za egzistenciju mladih. Na njih vreba i svet u kome caruje zlo, mrak, mržnja, brutalnost i nasilje. Reč je o grupama koje slave satanu i održavaju obrede sa okrutnim ritualima, na kojima se pije životinjska krv, a neretko je reč i o ljudskoj krvi.
Upravo u takvom svetu je rođena Laura, u jednom malom mestu u Minsterlandu. Ona je jedna od onih sretnika kojima je uspelo da se izbavi iz kandži sekte. To je svet u kome caruje zlo, mrak, mržnja, brutalnost i nasilje. Reč je o grupama koje slave satanu i održavaju obrede sa okrutnim ritualima, na kojima se pije životinjska krv a neretko je reč o ljudskoj krvi.
"Moj otac koji je imao visok položaj u sekti rano je počeo da me podučava da poštujem pravila sekte, i da o njima ne pričam nikome. Tako je hteo naš najuzvišeniji."
NE PROPUSTITE
Najuzvišeniji je bio satana?
Najuzvišeniji je za Lauru bio satana i u njegovo ime trpela je bol, mučenja i silovanja. Od ranog detinjstva vodila je dvostruki život, u društvu je bila normalna učenica a u tajnom svetu sluga u mračnim satanskim ritaulima.
"Od nas se zahtevalo da budemo slepo poslušne prema muškarcima. Novac koji smo zarađivali odlazio je u ruke najuzvišenijeg."
Stručnjak za pitanja vere Adelhajd Herman-Pfandt kaže da sekta kojoj je pripadala Laurina porodica pripada posebno brutalnoj formi satanizma, koja se u društvu, nažalost, ne doživljava dovoljno ozbiljno.
"Mladi u sektama su bezopasni, ali oni koji upražnjavaju najgore obrede, u društvu su sasvim neprepoznatljivi. Oni se nalaze svuda oko nas ali sasvim sigurno ne idu okolo sa preokrenutim krstovima. Oni naravno žele da ceo život ostanu u tajnosti."
Među žrtvama veliki broj žena
Ovo mišljenje deli i Brigite Han, iz katoličke biskupije u Minsteru. Njenu pomoć do sada je zatražilo oko 30 žrtava satanističkog kulta. Reč je mahom o ženama koje su pričale o mračnim obredima, pojedine čak i o ritaulanom pobačaju i ubistvima.
"Pričale su da su zatrudnele u ritualnim ceremonijama. U toku obreda su se i porađale, a tek rođena deca su ritualno žrvtovana. Trudnoća je držana u tajnosti tako da novorođenčad nigde nisu bila zavedena."
Dugo niko nije hteo da poveruje u priče Brigiti Han. Upravo zato ona je sprovela anketu među 2.000 lekara i terapeuta u Severnoj Rajni Vestfaliji. 120 lekara je odgovorilo na postavljena pitanja i potvrdilo da su imali pacijentkinje koje su preživele nasilje u satanističkim grupama.
Alfons Strot iz katoličke biskupije u Osnabriku je takođe godinama pratio ove sekte, sakupljao fotografije sa obreda na kojima se vide deca kako leže na oltaru ili su vezana za krst.
"U prvoj godini sam bio sasvim sam, niko nije verovao da je istina to što pričam, mislili su da sam lud. Zahvalan sam što su mi sad poverovali ljudi iz crkve jer to znači da možemo da pomognemo žrtvama."
Prvo mučenje, a onda teške traume...
Problem predstavlja činjenica da su žrtve traumatizovane i višestruko psihički obolele. Zbog toga je veoma teško prepoznati da li su njihova svedočenja istinita. Praćenje žrtava nije jednostavno i zbog toga što se veliki broj uvek iznova vraća u okrilje sekti. Alfons Strot takođe se plaši.
"Meni od početka prete da će mi onemogućiti božju službu ili da će dići crkvu u vazduh. Osećaj da su stalno negde oko vas izaziva veliki strah."
Laura kaže da je iz sekte uspela da se izbavi u trenutku kada je za potrebe satanističkog kruga trebala da rodi dete. Danas živi u domu za traumatizovane zene u Donjoj Saksoniji pod strogom zaštitom.
"U slučaju moje smrti, čak i ako bi ona izgledala kao nesrećan slučaj, podaci o meni će biti predati državnom tužilaštvu. To je neka vrsta osiguranja kako bi se članovi sekte onemogućili da mi učine nešto nažao ili da me ubiju."
