"Jednom sam sahranio mladu ženu," priseća se otac Longin.
"Bila je zima. Nakon sahrane, četiri deteta su ostala na groblju. Svi su otišli, a ovo četvoro je stajalo na minus 25 stepeni, smrznuti, dok su na bosim nogama imali samo gumene čizme.
Najmanja od njih je bila sićušna, mala devojčica. Pitam je: "Zašto ne ideš kući?", a ona mi kaže: "Nećemo bez mame. Sada nemamo kud."
NE PROPUSTITE
Saznajem da ih je otac napustio, a majku su upravo sahranili.
"Vaša majka je sada na nebu. Njoj je sada dobro. Hoćete li vi da živite sa mnom?" Klimnuli su glavama. Doveo sam ih u naš manastir."
----
"Samo nekoliko meseci kasnije, zatičemo ispred manastirskih vrata novorođenu devojčicu koju su ostavili u kutiji od banana. Majka je rodila na novogodišnju noć, i ostavile je pred našim pragom. Skoro potpuno smrznutu.
Odveli smo je u bolnicu. Svi lekari su nam rekli da nema šanse da dete preživi. Ali uz Božju pomoć, devojčica je ipak spašena. Doktori su joj dali ime Srećka. A mi je zovemo Kata."
----
Otac Longin je upoznao Stefana u internatu za decu sa invaliditetom. Dečak rođen bez ruku, veselo je iskočio pred oca Longina i recitovao mu svoje stihove. Tokom cele posete oca Longina internatu, Stefan ga je pratio u stopu. Kada se otac spremao da krene, Stefan je pritrčao, prilepio svoje milo lice uz ruku oca Longina i zaplakao:"Povedi me sa sobom, molim te!" Otac se zaplakao i poveo Stefana sa sobom.
"U početku smo pomislili: pa, uzećemo 30 dece. Zatim - 100. Zatim smo odlučili: moći ćemo da pazimo 200 dece, ali... Pa, oni su tako bespomoćni, toliko su propatili za tih malo godina što žive na zemlji, a opet su tako čisti i neiskvareni. A kada ih je već bilo 200, pomislio sam - pa to je sve! Ali šta je sa ostalima? Tada ih je opet bilo 300... Sada kažem, verovatno će ih biti 400," priča otac Longin o deci o kojoj brine u manastiru.
Manastir prihvata decu iz cele zemlje, uključujući i osobe sa invaliditetom. Neka deca pate od cerebralne paralize, raka. Izgrađena je i zasebna zgrada za 50oro dece zaražene HIV virusom.
Zahvaljujući naporima sveštenika, u prihvatilištu su se pojavile odlične medicinske sestre i najsavremenija oprema.
Od devedesetih godina, jedan čovek je zajedno sa istomišljenicima počeo da gradi teretanu, bazen, igraonice, kaveze sa paunima, pa čak i štalu za ponije za decu.
Još uvek ne verujete da postoje dobri ljudi?
