Kako je svet ulazio u opštu pandemiju, jedan od načina da se izborimo sa neizvesnošću i izolacijom bio je da održavamo kontakte na ovakav ili onakav način. Video pozivi, virtuelni kvizovi, onlajn igre i društvene mreže predstavljali su deo dnevne rutine u karantinu i jedini način da se osećamo da smo među ljudima. Sada, kada je situacija različita, negde je ponovo na snazi karantin a negde se život odvija nešto normalnije, čini se da mnogi nemaju snage za druženje i da su skloniji tome da gledaju omiljeni film ili seriju i nastave da provode vreme sami, u sigurnosti doma.
Zašto je to tako?
Psiholozi su istraživali zašto sada neki od nas ređe uzimaju telefon u ruke i kontaktiraju prijatelje, a jedan od glavnih razloga je što se ne dešava puno toga novog u našim životima. Ne prija nam da pričamo sa ljudima jer nemamo toliko novog da im kažemo i dešava se da ti razgovori onda isuviše liče jedni na druge. Sve ovo ne važi za apsolutno sve ljude, ali verujemo da će se oni koji rade od kuće i ne putuju nigde poslovno identifikovati sa takvom situacijom. Izazovno je izmišljati nove teme ako nemamo anegdote sa posla, putovanja, koncerata ili nakon upoznavanja novih ljudi.
Niste jedini.
