Ljudi koji su živeli pre sto godina preživeli su Prvi svetski rat i špansku groznicu 1918. godine i bili su svedoci tehnološke revolucije. Električna energija, komercijalno vazduhoplovstvo, radio i mnoge druge inovacije bile su nove. Pa kako su oni zamišljali da će ove stvari transformisati njihov svet?
Novine iz 1921. godine bile su pune predviđanja. Neka od njih bila su tačna, a neka veoma pogrešna.
Greške su intrigantne, naravno. Na primer, Večernje vesti iz Herizburga u Pensilvaniji predviđale su da će Meksiko biti „veća sila od bilo koje države u Evropi“. Međutim, tačna predviđanja svakako su interesantnija. Ljudi iz 1921. zamišljali su čudesne pogodnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo – poput kontrole temperature u našim domovima, lakšeg kuvanja i leta oko sveta. To su bile njihove fantazije, a naša realnost.
To znači da na svet možemo da gledamo i pozitivno, pored svih nedaća sa kojima se suočavamo, jer takođe živimo u nečijem svetu snova, koji moramo da gradimo prema sopstvenim budućim snovima, prenosi portal Dnevna doza lepog.
Predviđanja iz 1921. koja su se osvarila:
1. Bićemo gospodari temperature
Čarls Štajnmec, inženjer elektrotehnike poznat kao „Čarobnjak iz Šenektadija“, napisao je delo koje je u to vreme bilo veoma popularno, a u kojem je govorio i o revoluciji u domovima.
„Kada se grejanje vrši električnim putem, a ja želim 21 stepen u svom domu, postaviću termostat na 70 i temperatura neće porasti iznad te tačke. Ova temperatura će se ravnomerno održavati bez obzira na vremenske prilike napolju. „Ovo će važiti i za tople dane kada temperatura napolju može biti 32 ili 37 stepeni. Isti električni uređaji će hladiti vazduh. I šta više, održavaće vlažnost vazduha.“
2. Kuća će biti centar zabave
Štajnmec je izgleda bio spreman za „Netfliks“. Evo šta je on zamislio:
„Neće biti potrebno ići u neku zagušenu, slabo provetrenu salu na muzički koncert. Jednostavno gurnemo utikač u utičnicu, kao što je slučaj sa usisivačem ili stonom lampom, i koncert možemo dovesti u svoje domove.“
„Muziku će snabdevati centralna stanica i distribuirati pretplatnicima žičanim putem, baš kao što danas imamo našu telefonsku uslugu. Možda je ovo moguće putem bežične veze, a dom da bude opremljen radio-prijemnim aparatom. Sa poboljšanjem ovog aranžmana, možda ćemo čuti velike operske zvezde dok pevaju u evropskim prestonicama dok sedimo u našim bibliotekama kod kuće.“
NE PROPUSTITE
3. Električna energija pokreće naše točkove
Štajnmec je video budućnost električnog transporta, ali je mi još uvek stižemo. On je, može se reći, maštao o Teslinim automobilima i električnim trotinetima… i rešenje za skladištenje koje još uvek nismo usvojili.
„Najvažnija svrha podruma danas je zadovoljavajuće mesto za smeštaj peći, snabdevanja ugljem i pepela. Kod kućne električne opreme ove dve namene, kao i mnoge druge od manjeg značaja, eliminišu se. Pa kakvu prenamenu možemo dati ovom prostoru? „Sa budućim električnim poboljšanjima doći će do promene u našem transportnom sistemu. Biće više električnih automobila i razvijaće se električni bicikli i tricikli. Zbog svoje jednostavnosti i niske cene biće dostupni gotovo svima. Naši podrumi će biti mesto za njihovo čuvanje.“
4. Knjige će nam se čitati
U avgustu 1921. godine, novine „Majami njuz“ imale su kolumnu Mozesa Folsoma pod nazivom „Za sto godina od sada“. U svojim predviđanjima opisao je i ono što je u suštini audio-knjiga.
„Do 2021. fonografski princip mogao bi da postane praktično nepogrešiv i najbolje knjige biće reprodukovane u pločama za upotrebu u mnogim različitim stilovima govornih mašina. Tačni tonovi govornika u izgovaranju reči dramaturga, pesnika, učitelja, filozofa i romanopisca biće puštani u biblioteci ili salonu svakog doma. Tačni tonovi pevačice takođe će se verno reprodukovati na pločama da bi trajali dugo nakon što glas pevačice utihne u snu koji ne poznaje budnost.“
5. Brže, svetlije, bolje!
Isti kolumnista „Majami njuza“ izgovorio je neka velika predviđanja od kojih su se neka ostvarila, a neka od njih poput ekološki svesne proizvodnje još uvek se nisu ostvarila.
„Pokretni trotoari i liftovi mogu se naći u gusto naseljenim gradovima, a ciljevi mogu povezivati gradove i muškarci putuju u njima brzinom koja zaslepljuje čula. Fotografija u boji biće činjenica i ogromna poboljšanja napravljena u filmskim slikama. Plima i oseka mogu da se koriste za napajanje, kao i sunčevi zraci za toplotu i energiju.“
