Upoznajte prvu ženu Stefana Prvovenčanog, intrigantnu vladarku vizantijskog porekla koja je zbog svog ponašanja bila primorana da napusti Srbiju.
Evdokija bila je sinovica vizantijskog cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. Tako je princ Stefan Nemanjić 1195. postao prvi srpski sevastokrator i prvi stranac sa ovom titulom u Vizantiji.
Evdokija nije pokušavala da se meša u poslove države dok je veliki župan bio njen svekar Stefan Nemanja. Stefanu Prvovenčanom je rodila sina Radoslava, rođenog 1192. i kćerku Komninu.
Suština bračnog razlaza ipak je više bila političke prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Promućurni Stefan i sam se počeo okretati prema zapadu. Zašto? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.
Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak 1201/1202.
Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši. Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena.
Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podržavali Ugari, Stefan je tražio saveznika, i našao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se čini, potvrđen tako što se Stefan oženio bliskom rođakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji će postati treći kralj, i Predislava, koji se rano zamonašio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova žena je umrla 10 godina posle venčanja sa Stefanom.
Da li je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao?
Da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva. Od pape Inoćentija Trećeg tražio je kraljevsku krunu. Zbog protivljenja Ugarske, papa je odbio da mu dodeli kraljevsko dostojanstvo. Ali, Stefan ne odustaje. Kako je Venecija imala priličnog uticaja na političke prilike zemalja na Balkanu, Stefan se zbližio s porodicom mletačkih duždeva. Mletačka princeza Ana Dandolo postaje njegova treća žena 1207/08.
Stefanov brat Sava znao je da je ženidba s katolikinjom značila početak saradnje s papom. A kora papinog hleba je tvrda i nije za nas Srbe, govorio je najveći srpski podvižnik i bogoljubac. Ana je Stefana nagovarala i on je načelno prihvatio da se odrekne pravoslavne vere, ali to obećanje nije ispunio.
Novi papa Honorije Treći poslao mu je, 1217. godine, zlatnu kraljevsku krunu. Stefan Nemanjić postao je prvi nemanjićki kralj Srbije, prvovenčani kralj.
Ali, iako mnogo mlađa, ni Ana Dandolo nije doživela da postane kraljica. Umrla je pre krunisanja. Stefanu je ostavila sina Uroša I, budućeg četvrtog kralja, i kćerku Renijeru.
Taj privatan život Stefanov podrazumeva njegove tri žene, vladarke, od kojih nijedna nije dočekala da postane kraljica već su sve tri bile velike županke.
