Inženjer mehanike, Karl Benc, je 29. januara 1886. godine, u svojoj zanatskoj radionici u Manhajmu napravio prvo vozilo sa benzinskim motorom. Ovaj dan slavi se kao dan rođenja prvog automobila na svetu. Njegovi savremenici i zemljaci, Gotlib Dajmler i Vilhem Majbah, radili su na sličnim izumima u isto vreme i u tajnosti, ali je Benc prvi patentirao vozilo čime je stekao veliku međunarodnu slavu. Međutim, iako se pojam automobila vezuje za njegovo ime, on nije bio prva osoba koja je sela za volan.
Nakon što je sklopio prvi automobil na svetu, Karl Benc je otišao u kafanu da proslavi sa saradnicima i drugovima ovaj uspeh. Te noći, jedan od njegovih sinova se razboleo, pa je njegova supruga, Berta Benc, krenula u potragu za mužem. Kako nije mogla pešice da obiđe sve kafane u Manhajmu i okolini, odlučila je da sedne u tek napravljeno vozilo. Neobična buka i još neobičniji izgled automobila (koji je imao tri točka) isterali su mnoge pospane glave na prozore i ulice. Ubrzo se gradom pronela vest da Bencova žena vozi automobil, pa su ljudi izlazili na ulice kako bi ga videli i divili mu se. Vest je stigla do kafane u kojoj je Benc slavio sa drugovima pre njegove žene. Zaprepašćen, istrčao joj je u susret, ali je umesto kritike Bertu dočekao aplauz i divljenje okupljenog stanovništva.
Ova priča zapamćena je kao legenda o prvoj vožnji automobila iako za nju nema konkretnih istorijskih dokaza. Ipak, ako konsultujemo istorijske podatke, mesto prvog vozača u istoriji i dalje pripada Berti Benc. Ona je bila jedna od retkih žena koje su iskoristile nemački zakon donet sredinom 19. veka, po kojem neudata žena ima pravo da raspolaže svojom imovinom, tj. mirazom, bez pristanka porodice. Dve godine pre nego što će se udati za Karla Benca, Berta Ringer uložila je novac u njegovu firmu za obradu gvozđa. Mimo zakona, nakon udaje, Karl joj je dozvolio da svoj novac ulaže i dalje u razvitak industrije i mehanike, čime je Berta postala poslovni partner i finansijska podrška svom mužu.
Zvanična istoriografija zabeležila je Bertu kao prvog vozača automobila kada je avgusta 1888. godine, bez znanja svog muža, sela u automobil zajedno sa sinovima Rihardom i Eugenom i odvezla ih u posetu svojoj majci u rodni Pforchajm. Prateći železničke šine, ova pionirska tura iznosila je 106 km u jednom pravcu. Njom je Berta dokazala i mužu i svetu da je automobil spreman za korišćenje i masovnu proizvodnju. Podaci o ovoj vožnji govore da je tokom puta Berta u nekoliko navrata morala da izvrši sitne opravke na vozilu čime ga je unapredila za vožnju u realnim uslovima. Kada joj je ponestalo benzina, auto je napunila ligroinom, naftnim jedinjenjem koje je pronašla u apoteci. Iskoristila je podvezicu kako bi popravila sistem za paljenje motora. Cevi kroz koje je prolazilo gorivo brzo su se zapušile pa ih je čistila iglom za pričvršćivanje šešira. Kada su drvene kočnice počele da otkazuju, svratila je do obućara koji joj je napravio par kožnih, čime su stvorene prve papučice za kočenje. Berta je stigla u Pforchajm nešto pre ponoći obavestivši telegramom muža o uspešnoj vožnji.
Tokom putovanja mnogo ljudi se uplašilo nove i još neviđene mašine koja je svuda izazivala znatiželju i interesovanje. Ovo putovanje bilo je prekretnica kako u marketingu novog proizvoda, tako i u tehničkim rešenjima. Nakon ove probne vožnje, Berta je uočila nedostatke vozila na kojima je trebalo raditi, utvrdivši probnu vožnju kao neophodan uslov pre stavljanja automobila u prodaju. Nakon ovih opservacija i tehničkih izmena, par Benc izašao je na tržište sa unapređenim proizvodom, Modelom III, spremnim za korišćenje. Model III rasprodat je u veoma kratkom periodu, iako će tek kasnija rešenja postati opšte popularna i šire konzumirana.
Godine 1944. na svoj rođendan, Berta je dobila titulu počasnog građanina Tehničkog univerziteta u Karlchuru. Dva dana kasnije preminula je u svojoj vili u Ladenbugru u koju je 1906. godine porodica preselila radionicu Benc i sinovi. Bencova proizvodnja prerašće u jedan od najpoznatijih brendova automobilske industrije, Mercedes-Benc.
Berta Benc memorijalna ruta ustanovljena je 2008. godine i ona prati putanju prve vožnje automobilom, a zavedena je kao deo svetske industrijske baštine.
